Story: Šta vas pokreće da i nakon odlaska u penziju nastavite da radite?
- Ne bih o penziji. Prodani novinari sugerisali su svojim
člancima da mi je država 2010. oduzela nacionalnu, a ne
staračku penziju, a to nije tačno. Nacionalnu nikada nisam ni
imala, jer nju dobijaju uglavnom oni bliski voždovima, a ja sam
uvek bila protiv vlasti. Za mojih 75 godina života ovu zemlju
uvek su vodili vladari koji nisu brinuli za narod. Oduzevši mi penziju, država mi je učinila uslugu, podmladili su me i ja sada doživotno vraćam dug PIO fondu i radim kao da nemam godine koje imam.
Story: Da li radom zapravo potiskujete probleme?
- Ne, tu filozofiju proklamuju oni koji imaju sve i ne muče ih egzistencijalne muke, oni koji lupetaju o pozitivnim mislima koje leče kancer. Bezočno tvrde da smo se razboleli jer smo bili puni negativnih razmišljanja. U takve mutne priče ne verujem. Pračovek je takođe obolevao, a nije bio tako suptilan da bi umeo da definiše šta je uopšte misao, ako je verovati Darvinu da smo od majmuna nastali.
Story: Pre nekoliko godina dijagnostikovan vam je karcinom. Da li ste sada pobedili bolest?
- Velika laž ovog vremena glasi da se rak može pobediti. Možda su
zaustavili bolest, ali ja sam od tog lečenja postala invalid jer lek koji ga ubija još nije pronađen.
Story: Odakle ste crpeli snagu da se izborite?
- Trebalo bi zabraniti pitanje koje ljudi postavljaju kad se sretnu: Kako zdravlje? One koji pitaju odgovor ne zanima, a onaj ko je bolestan zna da se živi i sa bolešću. Pola čovečanstva je
zdravo, a pola nije.
Nastavak intervjua i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
