Glumac, nekadašnji ministar, buntovnik, borac za prava obespravljenih, sve to i još mnogo više jeste pedesettrogodišnji Branislav Lečić. Čim se pojavio na filmskom platnu 1977. u ostvarenju Gorana Markovića Specijalno vaspitanje, muški deo publike izgarao je od zavisti, a žene su ostale bez daha. Uloga Crnog iz Sivog doma dala mu je oreol jednog od najprivlačnijih zavodnika, a 2007. godine večiti srcelomac ponovo se vratio na listu najpoželjnijih neženja kada se nakon 13 godina ljubavi i blagostanja sporazumno razveo od supruge Ivane, s kojom ima ćerku Anu i sina Ivana. Godinu dana patnje bilo mu je dovoljno da se sasvim reši negativnih emocija i utvrdi svoj lični mir koji mu je danas, pored budućnosti njegove dece, jedini motiv za život.
Story: Jeste li zadovoljni reakcijama publike nakon premijere filma Sveti Georgije ubiva aždahu?
- Gledanost stalno raste, što me veoma raduje. Mislim da ovaj film to zaslužuje jer je ozbiljno napravljen i smatram da će i u svetskim okvirima napraviti zapažene rezultate.
Story: Veoma ste aktivni i u pozorištu?
- To je glumački dom, poseban svet, radionica, isto što je laboratorija za alhemičara, staja za stoku, kuća gde se možemo opustiti i sakriti od kiše i sunca...
Story: Družite li se sa kolegama?
- Mi glumci smo kao pleme i kao takvi dobro se razumemo. Ne kažem da se uvek volimo, ali se poštujemo.
Story: Rođeni ste u Šapcu. Odlazite li u rodni grad i imate li vremena za stare drugare?
- Održavam svoje veze sa školskim drugarima, ali nemam baš vremena za druženje kao u mladosti. U Šapcu sam doživeo prve ljubavi, prijateljstva, životne udarce...
Story: Mnogi u glumačkim vodama nisu uspeli da se odupru alkoholu, narkoticima, kocki. Da li ste ikada bili u iskušenju da flertujete s ovim porocima?
- Ja sam sve to prošao na vreme. Prezirem svaki oblik zavisnosti, a na prvom mestu onu koja dolazi od hemije: alkohol, drogu, nikotin... To je za mene poniženje čoveka i njegove snage. Ne zavisim ni od čega, ni od sopstvenog naroda, zemlje, porodice, dece, žene... Zanimaju me samo prava prijateljstva i prave ljubavi.
Story: Da li ste boem i volite li da ponekad sa prijateljima malo više popijete?
- Naravno, nekada i sa neprijateljima jer katkad ono što mislite da je loše, u raspoloženju i veselju revitalizuje se i izbledi.
Story: U filmu Na lepom plavom Dunavu, igrali ste latentnog geja. Kakav je vaš stav povodom homoseksualnosti?
- S kim će ko da spava, to je slobodna volja svakog građanina. Jedino što mi smeta jeste zalaganje da pred zakonom treba da budu isti kao i svi drugi u smislu sklapanja brakova i usvajanja dece. Toliko emancipovan zaista nisam.
Story: U turbulentnim vremenima bili ste opozicionar, u vreme kada to nije bilo lako. Odakle ste crpeli snagu?
- Iz želje za istinom i opštom pravdom jer sam smatrao da ako ubijemo nadu, veru i volju u bolji život, ubijamo i čoveka u nama. To je bila zasluga celog društva jer jedan čovek ne može sam da pomeri brdo, ali kada se udruži, svašta može da se desi.
Story: Da li ste se nekada pokajali zbog toga što ste prihvatili ulogu ministra kulture?
- Život shvatam kao nešto što se trenutno dešava i nemam vremena za kajanje. Ne kajem se ni zbog čega što sam u životu radio jer je, na kraju krajeva, to bio moj izbor.
Story: Zbog čega ste rešili da uđete u politiku i osnujete stranku?
- Politika je vrlo agresivno ušla u moj život, a ja svakom siledžiji uzvraćam istom merom. Pokret Moja Srbija zamišljen je kao pokušaj da se Srbija decentralizuje, čime bi se relativizovao i beogradski centralizam u političkom i ekonomskom smislu.
Story: Bili ste u LDP-u zajedno sa Čedomirom Jovanovićem. Zašto ste istupili?
- Nažalost, zato što ništa više ne očekujem od Čedomira Jovanovića.
Story: Neosporno je vaše veliko prijateljstvo sa Zoranom Đinđićem, bili ste među prvima koji su došli kada je izvršen atentat na njega. Po čemu ga pamtite?
- Teško je Zorana sublimirati u nekoliko rečenica, on je svakako jedna izuzetna pojava u politici Srbije i to je nesporno. On je uzdrmao i do te mere pokrenuo političko biće zemlje, ne samo zato što smo izašli iz apsolutističkog i autoritativnog poretka, već zato što je u sebi nosio posebnu energiju. Pokrenuo je mnoge intelektualce i ljude iz različitih slojeva da postanu deo nove priče. Najveći poraz za Srbiju jeste to što se u modernom političkom životu kao avet iz prošlosti pojavila fizička likvidacija kao političko sredstvo. Ako je neko od tebe bolji, ubij ga. Mnogo se interesa ujedinilo, lično mislim i spolja i iznutra, da Zoran bude ubijen.
Story: Kada analizirate sebe, šta vidite kao svoje najveće?
- Upornost, analitičnost i radinost. Ono što zamislim, to i ostvarim, u tom smislu, moguće je osloniti se na mene. Imam potrebu da volim i budem voljen. Mane su mi jedna doza lenjosti i apatije, koja se s vremena na vreme javi, ali to su prolazne stvari. Esteta sam, volim i prepoznajem lepo i u nečemu što možda ne vide svi. To može biti lepota duše, nečijeg unutrašnjeg sadržaja, emotivna lepota, sposobnost da predstaviš i obojiš svoje emocije.
Story: Još važite za dobrog frajera i zavodnika.
- To je vezano za lični osećaj. Sebe ne doživljavam na taj način, već kao autentičnu ličnost. Istina je da ima nečeg krajnje muškog u meni, to osećam i toga se ne stidim, naprotiv. U biti sam sasvim normalan i opušten čovek, ne uveličavam sebe niti smatram da sam veći od drugih. Osoben sam i to tražim od svakog iz svoje okoline.
Story: Postoji li recept kojim osvajate žene?
- U mom slučaju, to se dešava spontano, ali mora da postoji nešto više da bi dopadanje preraslo u privlačenje.
Story: Šta vas najviše privlači kod pripadnica nežnijeg pola?
- Volim kada žena uspe da sačuva svoju ženstvenost i ne podlegne feminističkom stavu da se izjednači sa muškarcem. Žene imaju moć koja je muškarcima nedokučiva i treba da iskoriste tu svoju prednost. Volim hrabrost kod žena, a imponuje mi i prija kada su sposobne da artikulišu svoje želje i mogućnosti.
Story: Koji deo ženskog tela vam je najseksepilniji?
- Volim čitavo žensko telo i cela aparatura mog bića usmerena je ka ženskoj lepoti - od glave pa do malog prsta na nozi. Lice samo po sebi može biti zanimljivo, analiziram ga kao vajar koji radi bistu. Može da bude jako uzbudljiv njen spoj nosa i obraza, dužina vrata, ruke... a da ne govorim o bedrima, grudima, guzi i struku. To zadovoljstvo mogu samo ruke da objasne. Besmisleno je govoriti o osećaju kada se žena otvori, kada dođem do najveće vatre koju mi ona, ako me želi i voli, podari. Ulazak u nju je festival zadovoljstva i lepote iz koga čovek ne želi da izađe. Ja volim da potonem u žensku lepotu jer ne znam za bolje sklonište.
Story: Da li zavodite ili puštate da vas dame osvoje?
- Mi međusobno dajemo signale o privlačnosti, a da li će se to pretvoriti u nešto više, obostrana je odluka i zavisi od želje, a bogami i od trenutka.
Story: Smatrate li da su pojedine dame bile s vama samo zato što ste poznat glumac?
- Ne znam koliko je moguće da neko bude sa mnom samo zato što sam glumac. To može da bude ulaznica, ali teško se zadržati pored mene jer sam veoma direktan, zahtevan, a od dragih osoba očekujem da te prve ulaznice veoma brzo pocepaju i da se bavimo suštinom.
Story: Priča se da volite mlađe žene?
- Kada je u pitanju erotska razmena ili prostor za zaljubljivanje i ljubav, definitivno više potencijala ima među mlađim ženama jer imaju više entuzijazma. U tom periodu žena se upali ili brzo sagori, a može i dugo i lepo da gori i greje sve oko sebe. A ako želi da se ostvari na svim poljima, žena nema mnogo vremena, mora to da reši od dvadeset i neke do trideset i pete jer su za decu potrebni vreme, pažnja, trud, ekonomski sređen status...
Story: Jeste li trenutno emotivno ispunjeni?
- Nisam onoliko koliko bih mogao jer uvek ima prostora za još.
Story: Ne tako davno povezivali su vas sa TV voditeljkama, jedna je sa televizije Spektrum, druga je Nina Radulović?
- Posle razvoda mnogima je bilo interesantno što sam slobodan i počeli su za mene da vezuju razne žene. Tada sam proživljavao dve faze: dok sam se u prvoj povlačio u sebe, u drugoj sam bio veoma ekstrovertan i neobuzdano harao. Aktivno sam odgovarao na privlačnost, ali onda je došao period u kome sam počeo da bivam selektivan i poslednjih sedam meseci okrenut sam kvalitetnim i dubinskim odnosima. Mislim da sam sposoban da se dam. Što se tiče Nine... ona tako lepo peva da bih svakako voleo da pevamo zajedno.
Story: Smatrate li da se danas, bez rezervi, možete upustiti u vezu?
- Apsolutno da, ako prepoznam ljubav, dajem se bez zadrške.
Story: Da li ste posle razvoda postali nepoverljivi prema novim ljubavima?
- Vreme je bitan faktor i ne kaže se uzalud da ono leči sve, ali izuzetno je važno da se čovek bez ikakvih laži obračuna sa sobom. Ukoliko oseća ružnu emociju, ne treba ratovati protiv nje, već je treba ubrzati i istisnuti iz sebe. Obično posle razvoda ljudi odu u ekstreme, cinizam i aroganciju. Mislim da mnogi greše kada odmah uskaču u druge kombinacije jer vuku korene od ove prve stvari, a to se pre ili kasnije reflektuje.
Story: Verujete li, posle svega, da postoji večna ljubav?
- Bez obzira na sve i dalje verujem da večna ljubav postoji. Ljubav treba shvatati mnogo šire, a ne samo u okviru svog ega. To je dimenzija koja nas čupa i da nije nje, ništa ne bi imalo smisla. Ovaj život bi bio samo šareni zatvor. Ona je oslobođenje i ako bismo izgubili mogućnost da volimo i budemo voljeni, postali bismo leševi koji hodaju.
Story: Kako ste proživeli razvod?
- Razvod je stresan i na samom je vrhu najtežih emotivnih situacija. Prvi je, kako svetski analitičari kažu, gubitak deteta, a drugi je raspad porodice. Takva dešavanja ostavljaju duboke ožiljke, ali neophodno ih je prihvatiti kao sastavni deo života koji ne čini samo ono što je lepo, već i ono ružno, a iz čega se uči.
Story: Da li vam je Ivana delovala nezadovoljno u braku?
- Kasno sam osetio njeno nezadovoljstvo, u trenutku kada sam počeo da podrazumevam neke stvari. To se desilo kada sam postao preopterećen, želeo više za porodicu pa samim tim morao više i da radim. Nedostatak pažnje koja je preduslov za ljubav, doveo je do razvoda. Ona isklizne, ode, to se desi. Kada bismo primenjivali novozavetna pravila o razumevanju i praštanju, verovatno se niko nikada ne bi rastao, ali nismo savršeni. Svako nosi svoj krst.
Story: Koliko vas je pogodilo kada je vaša supruga odlučila da stavi tačku na vaš odnos?
- Svakoga bi to pogodilo i niko nije imun na takve stvari, mada mislim da se to nije desilo tek tako jer nikad jedna strana ne odlučuje sama. To je uvek zajednička akcija, ima tu i onih reči koje nisu izgovorene.
Story: Je li vam teško pala činjenica da vas žena koju ste neizmerno voleli više ne želi? U kakvom ste danas odnosu?
- Niko ne može da garantuje da ćete nekoga večno voleti. Ljubav se zaslužuje, daje i dobija. To je dijalog duša i sve dok on traje, brak opstaje. Imam dobar odnos sa suprugom jer imamo konkretan, materijalizovan ljubavni odnos, a to su deca, kao i divan zajednički period koji treba poštovati, a meni je i to dosta. Njoj želim svaku sreću, od srca.
Story: Izjavili ste da ste supruzi u braku pružali potpunu podršku. Da li vam je žao zbog toga i da li ste se zato osećali dodatno izneverenim?
- Kada je reč o bivšem braku, ni za čim ne žalim. Drago mi je zbog svega što sam činio u smislu davanja i podrške, to je ljubav. Normalno je podržavati biće s kojim si, ja drugačije ne znam.
Story: Jeste li bili ljubomorni u braku?
- Ne, bio sam možda i previše siguran u sebe, a i danas sam takav. Ljubomora je kao košava koja nam baci šešir sa glave pa se sagnemo da ga potražimo ili potrčimo za njim, treba je doživljavati kao uzbudljiv, fini, lagani vetar koji prolazi. Ponekad je bolje zažmuriti da biste videli ljubav, a ne ljubomoru.
Story: Kako ste se osećali kao prevaren i izneveren muškarac? Koliko vam je bilo teško da to priznate sebi?
- Mislim da je čovek jak ne zato što krije sopstvenu bol, nego zato što je priznaje. To je snaga, najgore je lagati sebe. Mislim da je jedini put za normalan život i duševni mir priznanje sopstvene nesavršenosti, grešaka i bola. Ako toga nema, shvatimo da čak i onaj život koji spolja izgleda kao srećan, kad se malo zagrebucka ispod, nije takav. U tome ne može da nam pomogne novac, položaj, slava ili naša volja, tu jednostavno pomaže obračun sa samim sobom i hrabrost da se bol prizna. Onda ona prolazi.
Story: Jeste li pokušali da je vratite?
- Probati vratiti nekoga, prilično je iluzorna stvar. Kada posle trke koja ima svoj tajming prođeš kroz cilj, zna se koji si po redu stigao. Ta stvar je za mene završena.
Story: A da li ste joj oprostili?
- Da, jer ne možemo da dišemo i pravimo normalne odnose ukoliko nema oproštaja.
Story: Da li vam je zasmetalo to što je ona otpočela novi život sa mlađim muškarcem?
- Potpuno je svejedno, s kim god da je. Nemam kompleks zbog godina i u skladu sam s njima. Kada je čovek mlad, ima jednu vrstu uzbuđenja ždrepca, onda dolaze godine u kojima se rađaju i druge snage poput mudrosti. Zato mislim da je blagoslov stariti.
Story: Reklo bi se da vas prihvatanje dela krivice izdvaja od ostalih muškaraca?
- Bilo bi nepošteno da kažem kako nemam udela u onome što se dogodilo. U životu nam se dešava sve ono što smo sami isprojektovali, namerno ili nenamerno. Ništa se ne podrazumeva, sve je podložno promeni i analizi i sve je relativno. Za ljubav uvek moraš da se boriš, ko na njenom krilu zaspi, probudi se ugruvan na podu.
Story: Mislite li da je vaša bivša supruga pogrešila?
- Nisam pozvan da sudim o tome jer na to više i nemam pravo.
Story: Volite li je i dalje?
- Ona je bitan deo mog života i kada bih rekao da nemam nikakvu emociju, to bi bila laž i značilo bi da ne poštujem sebe. Postoje različite ljubavi. Ona je moje divno sećanje na jedan odličan period, majka naše dece i ne postoji način da takvo biće ne volim na svoj način.
Story: Da li je vaš brak u potpunosti pravno okončan?
- Da, mi smo se sporazumno razveli, oko svega smo se dogovorili onako kako to nalaže fer odnos.
Story: Koliko su vam bila mučna ročišta i kako ste se osećali u toj situaciji kada vas, neminovno, puno ljudi savetuje i govori vam šta je najbolje za vas?
- Ročišta nije bilo, mi smo se oko svega dogovorili i potom otišli kod advokata da to overimo. Ima naš narod jednu dobru izreku, a to je Mnogo babica, kilavo dete. U delikatnim životnim momentima, uvek se treba konsultovati. Prijatelji su tu od velike važnosti i zbog toga sam ja s njima dosta razgovarao. Dobijao sam različite savete jer svako priča iz svog ugla. Čovek ne treba da se povede ni za jednim savetom, već da zaćuti i u skrivenoj sobi svoje duše pravi značajne odluke koje određuju njegov život za sutra.
Story: Koliko vam je vremena trebalo da zacelite ranu?
- Godinu dana.
Story: Je li vam bilo teško da počnete ispočetka?
- Vrlo teško, potpuno sam prearanžirao sopstveni život. Sve sam prodao, prvo smestio nju u novi stan, onda decu s njom, pa sam se pozabavio sobom. Sebi našao stan i sada sopstveni život slažem na drugi način. Kratak je život da bismo se zadržavali na lošim emocijama, mislim da svako zaslužuje novu šansu.
Story: Da li ste se razočarali u brak? Mislite li da ćete opet stati na ludi kamen?
- Ako bih osetio ljubav, verovatno sada još i dublju nego pre, odmah bih se oženio i rađao decu.
Story: Koliko nakon svega verujete ženama?
- Ne pravim razliku među polovima, verujem onima koji to dokažu i zasluže moje poverenje. Ako ta vera bude iznevera, dolazi nepoverenje.
Story: Da li ste verni svojim partnerkama?
- Kada sam zaljubljen, onda sam u potpunosti veran.
Story: Konsultujete li se sa bivšom suprugom oko dece?
- Oko najbitnijih detalja koji su vezani za vaspitavanje i odrastanje uvek se konsultujemo.
Story: Kako ste uspeli da objasnite deci činjenicu da mama i tata više neće živeti zajedno?
- Od samog početka, sa decom sam pričao kao da su odrasli. Mislim da im je važno pružati ljubav bez predrasuda. S njima sam jako otvoren, a roditeljstvo se može sačuvati jedno savezništvom. Treba biti iskren i osluškivati ih u željama i problemima, u tom slučaju od njih dobijate prave odgovore.
Story: Smatrate li sebe dobrim ocem?
- Mislim da sam dobar otac i žao mi je što deca nisu sa mnom onoliko koliko to želim. Deca su posle razvoda bila dve godine kod mene, ali kada sam sredio stan za bivšu suprugu, prešla su kod nje. Smatram da su sada u fazi kada im je majka potrebnija od oca. Kada se partneri razvedu, kompromis je neophodan i sa bivšom suprugom imam dobar odnos, a briga o deci uvek nam je na prvom mestu. Verujem da sam dobar otac i zato što dečju dušu analiziram iznutra.
Story: Kako najradije provodite vreme s njima?
- Gledamo dobre filmove, čitamo i pričamo o tome, igramo se i mazimo do besvesti, klopamo i izmišljamo mnoge trikove. Vodim ih na razna mesta, odlazimo i u neke kuće kulture, kao i restorane. Veoma nam je interesantno, živo i zanimljivo.
Story: Čemu ih učite?
- Prvo ih učim zajedništvu jer su to dva deteta bliskih godina, a različitog pola i stalno se koškaju. Pokušavam da im objasnim kako da razumeju moju ljubav koju osećam prema njima i da niko od njih nije u prednosti. Od njih tražim da razmišljaju, imaju svoje mišljenje, umeju da se dogovore i ne odustaju lako od želja i ambicija. Pokušavam da im razvijam samosvest. Neprekidno im govorim da su deo tima, nikada ih ne nagovaram da koriste naš razvod i ne kupujem ih poklonima. Minimum mudrosti koju razvedeni ljudi moraju da imaju, jeste da shvate da su im deca zajednička i moraju da ih pretvore u ljude, a to se može samo ukoliko su saveznici.
Story: Da li vičete na njih kada se naljutite?
- Kod nas je sve dozvoljeno, sem batina, to više ne radim, ali bilo je i njih jer deca moraju sve da osete. Odavno toga više nema, ali ima trenutaka kada povisim ton. Zašto da ne, pa i oni su u stanju da povise glas, zašto onda ne bih i ja. Uglavnom se ne svađamo, mnogo više se zabavljamo.
Story: Jesu li su ikada pokušali da iskoriste situaciju jer ste Ivana i vi razvedeni?
- Bilo je nagoveštaja da bi to mogli da iskoriste, ali na vreme smo to prepoznali i uklonili. Sada toga više nema.
Piše: Moni Marković
