Najskuplje delo moderne umetnosti u istoriji prikazuje nam Elizabet Lederer kao mladu ženu, dok je još živela s roditeljima, drugim najbogatijim Bečlijama posle Rotšildovih. Pre braka zbog kog je promenila veru, razvoda i najstrašnijeg dela njenog života – aneksije Austrije i Drugog svetskog rata.
Slika Gustava Klimta "Portret Elizabet Lederer" prodata je za rekordnih 236,4 miliona dolara s provizijama, a tako je postala drugo najskuplje umetničko delo ikada prodato na aukciji. Ujedno je najskuplje delo moderne umetnosti ikada prodato na aukciji.
U pitanju je slika visoka oko 180 cm, a nastala je u periodu između 1914. i 1916. godine.
Portret prikazuje Elizabet Lederer, ćerku bečkih kolekcionara umetnina Augusta i Serene Lederer, koji su Klimtu naručili sliku i bili među najistaknutijim mecenama čuvenog umetnika. Elizabet je time postala druga članica porodice koju je slikao Klimt, koji je već prethodno izradio portret njene majke Serene, a kasnije i bake Šarlote Pulicer.
U vreme kad je nastala ova slika, Ledererovi su bili druga najbogatija porodica u Beču, odmah iza Rotšilda.
Ko je bila Elizabet Lederer?
Elizabet Franciska Lederer rođena je 20. januara 1894. u Beču, u trenutku kad je njen otac, bogati jevrejski industrijalac, imao 36 godina, a majka Serena 26. Udala se nešto kasnije nego njene vršnjakinje, sa 27 godina, kada je rekla "da" baronu Volfgangu Bahofenu fon Ehtu. Zbog braka s njim je prešla u protestantizam, ali se vratila judaizmu 1934, nakon razvoda 13-godišnjeg braka.
NE PROPUSTITE
Posle anšlusa 1938. godine, veliki deo Elizabetine poordice je pobegao od nacista, dok je ogromna kolekcija umetničkih dela koju su posedovali Ledererovi opljačkana.
Klimt joj je spasao život
Koliko je njen otac bio blizak s Klimtom pokazuje to kako je umetnik pomogao Elizabet u jednom od najmračnijih perioda Evrope i, svakako, najtežem u njenom životu.
Kako bi izbegla progon zbog svog porekla, Elizabet je pribavila dokument u kojem se navodi da je slikar njen otac, u čemu joj je pomogao i nacistički zvaničnik s kojim je ranije bila u porodičnim vezama. Tvrdili su da je Elizabet plod Klimtove afere i da je stoga Jevrejka samo preko majke, dok su njena braća Eric i Fric smatrani isključivo Jevrejima. Zahvaljujući tome je ostala u Beču do kraja života.
Međutim, nije dočekala kraj rata i bezbrižniji život za Jevreje u Austriji. Preminula je, sa samo 50 godina, 19. oktobra 1944, nakon teške bolesti, a potom je sahranjena u groblju u Hajcingu.
Sudbina "Portreta Elizabet Lederer"
Ledererovi su portet ćerke od Klimta naručili 1914. godine, kad je ona bila mlada žena i još uvek živela u porodičnoj kući. Navodno su se umetnik i Elizabetina majka Serena često raspravljali oko slike jer Klimt nikad nije bio sasvim zadovoljan njom. Na kraju je Serena lično iznela portret iz ateljea, uverena je završen, ali ju je slikar iznova prepravljao.
Konačno je porodica dobila sliku 1916. godine, a napustila je porodični dom već 1917. kako bi bila izložena na izložbi austrijske umetnosti u Stoklholmu.
"Portret Elizabet Lederer" je potom konfiskovan posle anšlusa, najverovatnije 1938. ili 1939. godine. Tokom Drugog svetskog rata je gotovo uništena u požaru, ali ga je slika ipak preživela.
Vraćena je Erihu Ledereru, Elizabetinom bratu 1948. godine, a u njegovom posedu je ostala do 1983. godine, kada ju je, dve godine pre smrti, prodao trgovcu umetninama Seržu Sabarskom.
Portret je potom 1985. kupio Leonard Loder, američki bogataš u čijoj je rezidenciji u Njujorku bio okačen decenijama, iznad stola u trpezariji. Tek povremeno je ustupan galerijama za kratke izložbe, a nakon Loderove smrt je dat na aukciju.
Nakon što je slika 18. novembra 2025. prodata za 236,4 miliona američkih dolara, postala je najskuplje delo moderne umetnosti u istoriji, jer je premašila cenu "Žena iz Alžira" slavnog Pabla Pikasa, slike prodate 2015. za 179,4 miliona. Takođe je drugo najskuplje delo ikad prodato na aukciji, iza Da Vinčijevog "Spasitelja sveta", koji je 2017. prodat za 450,3 miliona dolara.
Aukcija za "Portret Elizabet Lederer" je, inače, počela cenom od 130 miliona i trajala je 20 minuta, a nije poznato ko je njen novi vlasnik.
BONUS VIDEO
Kovač koji od gvožđa stvara umetnost
NE PROPUSTITE
