Pablo Pikaso, jedan od najvećih umetnika u istoriji i, bez sumnje u 20. veku, preminuo je na današnji dan, 8. aprila 1973. godine, a iako je njegovo delo danas neupitno, način na koji se ponašao prema ženama često je tema polemika
Španski slikar, vajar, crtač i grafičar Pablo Pikaso izazivao je podeljena mišljenja svojom umetnošću za života, a mnogo se polemisalo i o njegovom privatnom životu i generalnom odnosu prema ženama.
Njegovo stvaralaštvo obeležila je muška energija, do te mere da je Pikaso prigrlio minotaura kao oličenje sopstvene ličnosti i izgradio opsesiju njim.
Njegova mačo ličnost navodno je volela žene, ali je istina da se često prema njima odnosio kao da ne mogu da pariraju ni njemu ni njegovoj genijalnosti.
Žene je često koristio kao muze i potom surovo odbacivao, a pisalo se mnogo o načinu na koji ih je prikazivao. Ta tema posebno se nametnula početkom dvehiljaditih, kada je njegova unuka Marina istakla da je njena porodica patila zbog Pikasove izražene narcisoidnosti, a danas ga mnogi otvoreno nazivaju mizoginim čovekom.
Pre nekoliko godina jedna profesorka umetnosti je u Pikasovom muzeju u Barseloni organizovala tihi protest, na kom su njeni studenti stajali u crno-belim majicama s porukama "Pikaso, zlostavljač žena" i "Pikaso, senka Dore Mar". To nije bio jedini slučaj jer je nekoliko sličnih protesta organizovano protkelih godina, uključujući i performans Eme Sulkovic, koja je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku stajala ispred "Gospođica iz Avinjona" odevena u negliže i prekrivena zvezdicama.
Njegova unuka Marina Pikaso možda je najpreciznije opisala kakav je odnos prema ženama imao slikar.
– Izlagao ih je svojoj animalnoj seksualnosti, ukrotio bi ih, opčinio, progutao bi ih i onda ih tako skrhane prenosio na svoja platna. Izvlačio je njihovu esenciju i kad više ništa ne bi ostalo u njima – rešio bi ih se – rekla je ona.
O njemu mnogo svedoči i Pikasov citat o tome kako gleda na žene kada mu više nisu od koristi.
– Svaki put kad promenim ženu, trebalo bi da spalim prethodnu. Tako ću ih se osloboditi. One ne bi bile tu negde da komplikuju moje postojanje. Možda bi mi to vratilo i mladost. Ubiješ ženu i obrišeš prošlost koju predstavlja – zapanjio je slikar jednom prilikom izjavom.
Pikaso i njegove žene
Pablo Pikaso počeo je rano da se interesuje za žene jer ga je otac vodio u bordele na jugu Španije kada je imao svega 13 godina.
Njegova prva ljubav bila je Fernande Olivije, za koju se kaže da je inspirisala njegova dela iz ružičastog perioda i rane kubističke slike i skulpture. Razišli su se posle sedam godina, a ona je bila samo prva u nizu žena koje su ga inspirisale, a potom bile odbačene.
Ruskom balerinom Olgom Hohlovom oženio se uoči Ruske revolucije 1917. godine, a bili su zvanično u braku sve do njene smrti 1955. godine.
Navodno joj je još Pikasova majka na početku njihove ljubavne priče rekla da nije svesna kome govori "da".
– Ti, jadna devojko, ne znaš u šta se upuštaš. Da sam ti prijateljica, rekla bih ti da se ni pod kojim uslovima ne udaješ za njega. Ja ne verujem da bilo koja žena može da bude srećna s mojim sinom – on je dostupan samo sebi, nikom drugom – rekla joj je Marija Pikaso i Lopez.
Sve te decenije braka ona je provela pateći, pišući Pikasu pisma, preteći njegovim ljubavnicama, dok je on vodio svoj život i menjao žene.
Olga je zbog braka napustila balet, kako ne bi išla na turneje i udaljavala se od muža, i u potpunosti se posvetila njihovom sinu Paulu, a kako je on rastao, ona je život provodila tužna i sama, sedeći zamišljena u fotelji.
Vremenom je sve manje videla sebe u Pikasovim delima, a on je otvoreno pričao da je Olga previše buržoaski tip, i da "Olga voli čaj, a on kavijar i peciva, kobasice i pasulj".
Deset godina nakon što se venčali, tada četrdesetpetogodišnji umetnik zavoleo je Mari-Terezu Valter, koja je imala svega 17 godina kada ju je ugledao u pariskoj robnoj kući Galeries Lafayette. Prišao joj je i rekao:
– Imaš interesantno lice. Voleo bih da naslikam tvoj portret. Imam osećaj da ćemo zajedno napraviti sjajne stvari. Ja sam Pikaso.
Ona tada nije bila svesna kakav je umetnik pred njom, ali je pristala i uskoro su započeli aferu. Isprva su se skrivali, pa mnogi tada nisu znali da je ona nova muza Pabla Pikasa i da je inspirisala Grande Nature morte au guéridon.
Nakon što je neko vreme bio u paralelnim vezama, Pikaso se dogovorio s Olgom da se ne razvedu zvanično, ali da nastave živote odvojeno.
Mari-Tereza je potom zatrudnela 1934. godine i na svet donela ćerku Maju. Kao i u slučaju braka s Olgom, kod Pikasa je interesovanje počelo da opada, a uskoro je sreo novu veliku ljubav i novu muzu – čuvenu slikarku, pesnikinju i fotografkinju Doru Mar.
Ćerka hrvatskog arhitekte Josipa Markovića i Lujze Isevoazan srela je Pikasa 1936. godine, na terasi kafea Les Deux Magots. Umetnica, prelepa, mlada, devojka koja je govorila španski, poptuna suprotnost Mari-Terezi, odmah je Dora Mar očarala Pikasa.
Time je započela borba dveju mladih žena za njegovu naklonost, što je Pikasu prijalo, a navodno je jednom prikom organizovao da se ljubavnice sretnu u njegovom ateljeu jer je bio umoran od Mari i želeo da je se otarasi. Uvrede i vrisci su odzvanjali.
Posle devet godina strastvene veze s Dorom Mar, pojavila se i treća žena.
Slikar je imao 61 godinu, a slikarka Fransoaz Žilo samo 21 kada su se sreli u jednom restoranu 1943. Kod nje mu je smetalo to što mu se u potpunosti predala.
– Kako očekuješ da te zavodim u ovim uslovima? Ovo ne dolazi u obzir ako nemaš nameru da se odupireš. Moraću da razmislim – navodno joj je rekao.
Posle tri godine veze, Fransoaz je zamenila Doru Mar u njegovom domu, a ostavljena ljubavnica doživela je nervni slom.
– Za mene postoje samo dva tipa žena – boginje i otirači – jednostavno je objasnio.
Ne verujući da bi i sama jednog dana mogla da postane ovaj drugi tip, Žiloova je celu sebe dala njihovoj ljubavi, a kasnije je priznala da nije imala previše poverenja u njega.
– Kasnije mi je prebacivao da mu nisam verovala. Možda je bio u pravu, ali bilo bi teško verovati mu kad sam na pozornicu stupila s još tri glumice – priznala je Fransoaz.
Posle decenije ljubavi, ona je rešila da ostavi Pikasa, s kojim je dobila ćerku Palomu i sina Kloda.
Navodno je Pikaso, ogorčen što Fransoaz više nije želela da ga trpi, počeo da sabotira njenu kaerijeru i uspevao da izdejstvuje da galeristi ne kupuju njene slike.
Umetnica je u svojoj autobiografiji "Život s Pikasom" otkrila mnogo pojedinosti o njihovoj vezi, što je njega razbesnelo. Žilo je svetu prikazala slikara kao tiranina, briljantnog, ali tiranina, a on je bio ljut toliko da više nije posećivao njihovu decu.
Nakon što je Olga Hohlova preminula u Kanu od raka, ponovo se oženio sa 72 godine. Žaklin Rok, devojkom od samo 26 godina, oženio se 1961, a ona je ostala uz Pikasa do njegove smrti 1973.
Četiri godine nakon umetnikove smrti, Mari-Tereza se obesila.
Žaklina Rok mu je odana, ludo zaljubljena u njega, a Pikasovom unuku Pablitu i deci koju je slikar dobio sa Žiloovom zabranila da prisustvuju njegovoj sahrani. Potom je s njegovom porodicom vodila sudsku bitku oko nasledstva, a mnogi veruju da je to dovelo do Pablitovog samoubistva.
I Žaklina je sebi oduzela život 1986, a mnogi veruju da se nikad nije oporavila što ga je izgubila.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Kineski slikar oslikao scenu nacionalnog jedinstva