Nakon što je godinama svakodnevno bio deo života male Alis Lidel, on iznenada više nije bio dobrodošao u dom njene porodice, a izvori sugerišu šta je razlog.
"Alisa u zemlji čuda" jedan je od najpoznatijih dečijih romana na svetu još otkako je objavljen 1865. godine, ali nije sve u njemu rođeno u mašti Čarlsa Dodžsona, koji je pisao pod pod pseudonimom Luis Kerol.
Češirska mačka, Ludi šeširdžija i ostali neobični likovi i njihove avanture potpuno su fiktivni, dok je glavna junakinja zasnovana na Alis Lidel, devojčici koju je pisac poznavao i s kojom je navodno bio blizak.
Alis Lidel, četvrto od desetoro dece Henrija Lidela, dekana Hristove crkve Univerziteta u Oksfordu, i njegove supruge Lorine, imala je skoro pet godina kada je upoznala Dodžsona. On je sreo Lidelove dok je fotografisao katedralu koja je deo koledža čiji je deo bio Henri Lidel i predavao matematiku na njemu, zbližio se s porodicom i u narednim godinama proveo mnogo vremena s njima.
NE PROPUSTITE
Kako je nastala "Alisa u zemlji čuda"?
Prve priče o Alisi nastale su jednog popodneva 1862, a izvori kažu tačno 4. jula. Dok su provodili dan veslajući Temzom, 10-godišnja Alis pitala je Dodžsona da zabavlja njene sestre Edit (8) i Lorinu (13) pričama, a on je izmislio priču o tome kako je devojčica po imenu Alisa upala u zečiju rupu.
Često im je izmišljao interesantne bajke, ali nijedna im se nije dopala kao ova, pa su ga sestre Lidel zamolile da je zapiše kako ne bi bila zaboravljena.
Dve godine kasnije, predstavio je rukopis "Alisine avanture iz podzemlja", a pod konačnim nazivom i ilustacijama knjiga je objavljena 1865. Usledio je i nastavak "Alisa s one strane ogledala" 1871. godine, a danas su ove dve priče deo obavezne lektire širom sveta.
Alis Lidel posle "Alise u zemlji čuda"
Dok je Dodžson (Kerol) stekao svetsku slavu kao autor priče koju je ona inspirisala, "prava" Alisa je izbegavala pažnju. Bila je talentovana za crtanje, a 1871. godine je, sa 19 godina, sa sestrama Edit i Lorinom, krenula na putovanje po Evropi i tada vodila putopisni dnevni i marljivo skicirala znamenitosti.
Tokom porodičnog odmora na Ostrvu Vajt upoznala je fotografkinju Džuliju Margaret Kameron, koju je, takođe, nadahnula. Ona je često fotografisala Alis Lidel i njene sestre tokom 70-ih godina 19. veka, a ovi portreti spadaju u njena najznačajnija dela.
U septembru 1880. udala se za Redžinalda Hargrivsa, Dodžsonovog učenika, i to u Vestminsterskoj opatiji. Zajedno su dobili trojicu sinova: Alana, Leopolda i Karila, a živeli su u Kafnelsu, u Hempširu, gde je Alis vodila miran i povučen život do 1928.
NE PROPUSTITE
Tada je zbog dinansijskih problema morala da proda originalni rukopis "Alise u zemlji čuda" koju joj je Čarls Dodžson poklonio. Odabrala je kupca iz Amerike, na veliku žalost Britanije.
Tim povodom je posetila Ameriku 1932. i obišla Univerzitet "Kolumbija", koji joj je dodelio počasnu diplomu za doprinos knjiženvnosti, a Alis je postala neka vrsta medijske zvezde.
Umrla je 18. novembra 1934. godine, a originalni rukopis se vratio u Ujedinjeno Kraljevstvo 1948, u znak zahvalnosti SAD za zajedničku borbu.
Odnos Alis Lidel s Luisom Kerolom
Međutim, pozadina odnosa pisca i njegove inspiracije nije vesela, šarena priča o otkačenim avanturama, već je kontroverzna, uznemirujuća, mračna.
Kada se tek upoznao s Lidelovima, Čarls Dodžson se sprijateljio s njenim starijim bratom Harijem i vodio njega i njihovu sestru Inu na piknike i plovidbu čamcem oko Oksforda. Kada je Hari kreno u školu, pridružile su se Alis i njena mlađa sestra Edit.
Džordžson je zabavljao decu tako što im je pričao fantastične priče, a često ih je fotografisao. Najčešće bi se ispred njegovog objektiva našla Alis, a u izvorima se navodi da je nju najviše voleo da fotografiše iako za to nema mnogo dokaza jer u njegovim dnevnicima nedostaje period od aprila 1858. do maja 1862, kada je provodio najviše vremena s njom.
Prijateljstvo Dodžsona i Lidelovih naglo je prekinuto u junu 1863. godine. Nema objašnjenja zbog čega, jer Lidelovi o tome nisu pričali. Jedna stranica dnevnika Čarlsa Dodžstona iz juna 1863, koja pokrivao baš te dane, nedostaje. Više piščevih biografa tvrdi da je on želeo da se oženi Alis, koja je u tom trenutku imala 11 godina i da je to uzrok neobjašnjivog prekida kontakta s porodicom Lidel.
NE PROPUSTITE
En Klark, Alisina biografkinja, piše da su njeni potomci stekli utisak da je Dodžson hteo da se oženi njom, dok su "Alisini roditelji očekivali mnogo bolju priliku za nju". Navodno nije u viktorijanskoj Engleskoj kao tako veliki problem viđena bila činjenica da je ona dete i da poznaje svog prosca otkako je imala manje od pet godina. Recimo, čuveni slikar i kritičar umetnosti Džon Raskin nije krio da se "zaljubio" u 12-godišnjakinju, dok je Dodžsonov brat zaprosio dete od 14 godina, ali se venčanje desilo tek šest godina kasnije.
Devedesetih je pronađena poruka Dodžsonove bratanice Vajolet, koja je napisala da se veruje da je "L.K. saznao od gospođe Lidel da se priča da on koristi decu da bi se udvarao njihovoj guvernanti", kao i da se šire glasine da se "udvara Ini". To implicira da su Lidelovi možda bili zabrinuti zbog tračeva i da su zato prekinuli kontakt sa Dodžsonom.
U svakom slučaju, on je izbegavao dom porodice Lidel narednih šest meseci, a potom ih ponovo posetio u decembru 1863. Njihova bliskost se, međutim, nije nastavila, a u nekim izvorima se navodi da je tu igralo ulogu piščevo nesladanje s politikom koledža pod dekanom Lidelom.
BONUS VIDEO
Psihoterapeut Tomin o Pepe le Tvoru, CrvenkapI i Dambu
NE PROPUSTITE
