Šta se jede 31. decembra? Predlog posne i mrsne trpeze na koju sigurno niko neće imati ni jednu jedinu zamerku

Iako je mnogo bitnije s kim i gde slavite Novu godinu nego šta će se naću u tanjiru, hrana je važan deo ove noći, pa se valja potruditi se da bi svi maksimalno uživali 

U staroj srpskoj tradiciji, običaji vezani za hranu na kraju godine nisu bili striktno povezani sa modernim konceptom proslave Nove godine, jer se ona više vezivala za crkveni kalendar i Božić.

 

Ipak, od davnina postoje neki običaji koje su ljudi koji se okupljaju uoči proslave Nove godine poštovali. Domaćice su te koje su najčešće bile zadužene za bogatu trpezu, dok su muškarci uvek pomagali u nabavci namirnica i uređenju doma.

 

Upravo tada došli smo do toga da neke namirnice i jela se smatraju prikladnim za kraj godine.

Šta se prema tradiciji jede 31. decembra?

 

Posna hrana

Budući da je 31. decembar deo Božićnog posta (koji traje od 28. novembra do 6. januara), tradicionalna jela su najčešće bila posna. Evo šta se obično pripremalo:

 

• Pasulj prebranac ili čorba.
• Riba: Najčešće šaran, smuđ ili pastrmka, pripremljeni na tiganju, roštilju ili u rerni.
• Kisela repa ili kupus kao prilog.
• Sušeno voće i orasi za grickanje.
• Pite: Posne pite sa pečurkama, prazilukom ili krompirom.

 

Ukoliko pak vi ili vaši gosti ne postite evo i nekoliko predloga šta u tom slučaju izabrati da se nađe na bogatoj novogodišnjoj trpezi

Predjela

 

Mešano predjelo:

• Domaća pršuta, kulen, pečenica, dimljeni vrat.
• Različite vrste sireva (kajmak, feta, dimljeni sir).
• Marinirane masline, kiseli krastavčići i paprika punjena sirom.
• Pita sa sirom ili prazilukom.

 

Rolovana pileća prsa punjena šunkom, kačkavaljem i spanaćem, servirana s umakom od pavlake.

 

Supe i čorbe

Goveđa supa sa domaćim rezancima i povrćem.

Pileća krem čorba kremasta, sa šampinjonima i začinima.

Glavna jela

 

Pečenje:

 

Svinjsko praseće pečenje – sočno i zapečeno do zlatne boje.

Jagnjeće pečenje sa krompirom ispod sača.

 

Punjena teletina sa suvim šljivama i orasima, servirana sa sosom od pečuraka.

Rolovane šnicle, punjene kačkavaljem i šunkom, pohovane ili pečene.

Ćevapi i pljeskavice uz prilog od ajvara i luka.

Prilozi

 

• Pečeni mladi krompirići sa začinskim biljem.
• Dinstani kupus sa slaninom.
• Musaka od krompira i mlevenog mesa.
• Grilovano povrće: tikvice, paprika, patlidžan.

 

Salate

 

• Ruska salata (sa šunkom, jajima, kiselim krastavčićima i majonezom).
• Cvekla sa renom.
• Kupus salata sa maslinovim uljem.
• Paradajz salata s feta sirom i maslinama (ako ima zimskog paradajza).

Deserti

 

• Torta sa orasima i čokoladom.
• Vanilice i medenjaci.
• Pita s jabukama ili višnjama.
• Baklava sa orasima i medom.

 

Ponoćni zalogaj

 

• Mini sendviči sa pečenicom, sirom i salatom.
• Proja ili slane kiflice sa sirom.

Specijaliteti za sreću i blagostanje

 

U narodnom verovanju, određena hrana se smatrala simbolom sreće i napretka:

• Pogača ili hleb: Na trpezi se često nalazio domaći hleb ili pogača, koja simbolizuje obilje.
• Med i orasi: Smatrani su simbolima zdravlja i slatkog života u narednoj godini.
• Svež i ukiseljen kupus
• Kupus, bilo svež ili kiseo, bio je nezaobilazan deo trpeze jer se verovalo da donosi dugovečnost i otpornost.
• Vino i rakija
• U tradicionalnoj srpskoj kulturi, uz jelo se često služilo domaće vino ili rakija, kao simbol radosti i druženja.

Šta se izbegavalo?

 

• Meso: Ako se strogo poštovao post, nije se jelo meso ni mlečni proizvodi.
• Neobilna trpeza: U siromašnijim domaćinstvima, trudili su se da pripreme makar malo od svega, kako bi simbolizovali obilje u narednoj godini, ali nikada se nije preterivalo.

 

Bonus video:

Praznična trpeza