Značajna figura evropske književnosti jeste Meri Šeli, žena koja stvorila "Frankenštajna" i čuvala uspomenu na slavnog supruga radije nego da ona bude ta za koju će se najpre čuti.
Književnica Meri Šeli zasluženo se svrstava u jednu od najznačajnijih figura moderne evropske književnosti, najpre zbog svog najpoznatijeg dela iz 1818. godine, romana "Frankenštajn ili moderni Prometej". Osim "Frankenštajna", Meri Šeli je napisala i dela "Valperga" (1823), "Poslednji čovek" (1826), autobiografski "Lodor" (1835) i posthumno objavljenu "Matildu".
Do druge polovine dvadesetog veka pak Meri Šeli je bila poznata najpre po radu na uređivanju i publikovanju dela svog supruga Persija Biša Šelija, ali njen književni rad izašao je iz neopravdane senke.
NE PROPUSTITE
Meri Šeli rođena je kao Meri Vulstonkraft Godvin 30. avgusta 1797. godine u Londonu, kao ćerka filozofa i pisca Vilijama Godvina i feministkinje Meri Vulstonkraft; nažalost, umrla je svega nekoliko dana nakon ćerkinog rođenja, te je Vilijam odgajao Meri i njenu stariju polusestru.
Već 1801. godine se Godvin oženio ponovo, a njena maćeha imala je dva sina, koja su se priključila porodici. Meri se s maćehom nije lepo slagala, a ona nije videla potrebu da se devojčica školuje. Premda nije dobila formalno obrazovanje, Meri je imala pristup očevoj bogatoj biblioteci, pa je čitala i sanjarila, neretko to čineći i na majčinom grobu.
Svoj kreativni beg od realnosti našla je i u pisanju, a kako je jednom prilikom objasnila, "sate namenjene za odmor koristila je da piše priče".
1814. godine, Meri je uplovila u romansu sa pesnikom Persijem Bišom Šelijem, koji je bio učenik njenog oca, ali je ubrzo usmerio pažnju na Meri. Bio je oženjen kada su se upoznali, pa su njih dvoje pobegli iste godine zajedno, u društvu Merine polusestre, što je njenog oca toliko naljutilo da neko vreme nije govorio s njom.
NE PROPUSTITE
Meri i Persi su putovali Evropom, uz finansijske borbe i preživljavanje gubitka prvog deteta 1815. godine; naime, Meri je rodila devojčicu koja je živela svega par dana. Idućeg leta, Šelijevi su boravili u Švajcarskoj u društvu slavnih imena tog doba, među kojima je bio i lord Bajron, a tih dana su se zabavljali čitavši knjigu priča s duhovima.
Bajron je predložio da svako napiše svoju horor priču, a ono što je Meri pisala zapravo je postalo njeno najpoznatije delo, nazvano "Frankeštajn ili moderni Prometej".
Te godine, preminula je Merina polusestra Fani, počinivši samoubistvo. Nedugo potom, samoubistvo je počinila i žena Persija Šelija, pa je par mogao da se venča u decembru 1816. godine. Kada je objavljeno delo "Frankenštajn", autor je bio anoninam, a mnogi su mislili da je ga je napisao Persi Biš Šeli.
Par se preselio u Italiju, ali, mada je Meri bila posvećena mužu, njihov život i brak nisu bili jednostavni, već isprepletani prevarama i bolom, slomljenim srcem i smrću još dvoje njihove dece.
Jedino preživelo dete ovog para bio je sin Persi Florens, koji je rođen 1819. godine. Nova tragedija usledila je već 1822. godine, kada se Persi Biš Šeli utopio, a Meri ostala udovica u 24. godini.
Meri je vredno radila da prehrani sina i sebe, pisavši nova književna dela, a uz to se posvetila promovisanju poezije pokojnog muža i očuvanju njegovog mesta u književnom svetu.
Umrla je od posledica raka mozga 1. februara 1851. godine, u 53. godini, u Londonu.
Bonus video
Preminuo David Albahari
NE PROPUSTITE
