Švabe su zakucale na vrata i ona je za minut osedela od straha: Teška životna priča Rahele Ferari koja ledi krv u žilama

Rođena u siromašnoj jevrejskoj porodici kroz život je gazila trnje i do kraja života najveću svoju želju nije uspela da ispuni 

Čuvena glumica Rahela Ferari bila je jedna od onih koje se ne zaboravljaju. Ostala je upamćena po čuvenoj ulozi u kultnom filmu "Tesna koža", ali i brojnim drugim, a na njene replike se i danas često smejemo.

 

Svoj neosporan talenat za glumu pretočila je u brojne uloge, koje su mahom bile smešne i komične, ali retko ko zna da se iza tog lica koje smo dobro zapamtili krila teška i potresna životna priča protkana najstrašnijim događajima.

 

Rahela je rođena kao Bela Marija Rozalija Rohel Frajnd, 27. avgusta 1911. godine u Zemunu, u siromašnoj jevrejskoj porodici. Mnogo godina kasnije, u jednom od intervjua ovako je opisala prve godine svog života:

- Moja mladost, to je zemunska periferija. Detinjstvo bez igračaka, bez ičega. Izađem na ulicu, idem uz plot, čučnem i posmatram mrave! Tu se razvijala moja mašta: sama sam sebi pričala priče, izmišljala ih o tim majušnim mravima, te oni sad idu kući, pa šetaju, trče, nabavljaju hranu, a ja sam se igrala s njima i pravila im razne prepreke. Stavim travku da im preprečim put, onda napravim most ili ih skrenem u drugu stranu. Bilo je to moje malo pozorište diznijevskog tipa – mravi su bili moji mali glumci, a ja svemoćni reditelj.

 

Kao Bela marija Rozalija izgradila je zavidnu glumačku karijeru glumice u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Umetničkom pozorištu u Beogradu. Onda je došao rat i sve promenio.

Budući da je bila Jevrejka, a Jevrejima je tokom Drugog svetskog rata čak i kretanje bilo ograničeno, usledili su teški dani za nju i njene sunarodnike. Jevreji su tada morali da nose žute trake oko ruke, a potom su počele deportacije. Kako bi izbegla tu sudbinu, Rahela je pokušala da se sakrije.

 

Počela je da se skriva po podrumima i tavanima na periferiji Beograda kod bilo koga ko je bio voljan da je primi, nekad i u zamenu za novac.

 

Rahela je utočište našla u jednoj kući u Žarkovu, gde je živela pod lažnim imenom. Nadenula je sebi ime Ruža, a samo jedna žena u zgradi znala je pravo poreklo ove hrabre žene. 

Na vrata kuće u Žarkovu jednog dana zakucao je Gestapo. Iako je već mesecima bila u bekstvu, Bela se u tom trenutku paralizovala od straha. Ruke i noge kao da više nisu bile njene, stalaja je ukočena dok su skromnom kućom odjekivali povici i udarci sa ulaznih vrata.

 

Trebalo joj je minut-dva da dođe k sebi. Znajući da nema šanse da pobegne, Bela je prišla vratima i otvorila ih kako bi se suočila sa sudbinom. Nije ni slutila da će se u samo nekoliko sekundi iza njih stvoriti njena komšinica koja joj je doslovno spasila život.

 

Utrčala je u njen stan ostavivši Nemce u šoku, i vikala kako je Ruža primeljena u pozorište. Rahela je odmah shvatila poruku, potrčala komšinici u zgarljaj odigravši ulogu koja joj je zadržala glavu na ramenima. 

Počastila je začuđene Nemce rakijom, a oni su od šoka zaboravili da je legitimišu i tako je glumica nadmudrila sigurnu smrt. Nakon toga Bela je otišla iz stana u Žarkovu, skrivala se na tavanu na Cvetkovoj pijaci sve do kraja rata 1944. godine.

 

Zatim je sedamdesetih godina prošlog veka promenila ime u Rahela Ferari po kojem je i danas mnogi pamte. Rahela se udala za glumca Aleksandra Stojkovića, starijeg brata Danila Bate Stojkovića.

 

Iako je silno želela decu ta želja joj do kraja života nije bila ispunjena. 

 

Bonus video:

Glumica se osramotila pred pevačicom