Dok su svi aplaudirali nasmejanom čudu od deteta, jedna od omiljenih svetskih sportistkinja u tajnosti je vodila život pun bola i svaki put kad bi pomislila da je kraj blizu – pala bi niže
Na dodeli Laureus nagrada u Madridu, gde je glavno priznanje za sportistu godine ponovo pripalo našem Novaku Đokoviću, imali smo priliku da vidimo mnogo velikih imena iz svih oblasti.
Jedna od najzapaženijih bila je slavna rumunska gimnastičarka Nađa Komaneči, koja je prošetala crvenim tepihom u stilu holivudske dive, odevena u čipkastu suknju i jaknu inspirisanu bajkerskim.
To svakako ide uz njen status pop zvezde, koji je izgradila paralelno s velikom sportskom karijerom, a sve je postigla na putu punom trnja i patnje.
Nađa Elena Komaneči rođena je 12. novembra 1961. godine u Onešti, kao ćerka Georgija i Stefanije-Aleksandrine. Zanimljivo je da je ime dobila po glumici u jednom ruskom filmu koji je njena majka gledala u drugom stanju, a pored nje je u porodici odrastao i njen mlađi brat Adrijan.
Već sa šest godina, Nađa je počela da trenira gimnastiku u školi u blizini njene kuće, kod čuvenog mađarsko-rumunskog tenera Bele Karolja. Imala je samo devet godina kada je počela da se takmiči, a već s deset je učestovala na internacionalnim takmičenjima.
Karijera Nađe Komaneči – uspeh i sjaj
Prvi ozbiljniji uspeh postigla je na Evropskom prvenstvu, kada je pobedila u višeboju i svim pojedinačnim disciplinama osim u parteru, gde je bila druga, pa je proglašena gimnastičarkom godine.
Nađa Komaneči imala je samo 14 godina kada je postala glavna zvezda Olimpijskih igara, koje su se te 1976. održavale u Montrealu. S najvišom ocenom je prošla na dvovisinskom razboju, a na ovim Igrama osvojila je pet medalja i postala jedna od najmlađih osvajačica olimpijskog zlata u istoriji OI.
Bila je izuzetna i na OI u Moskvi 1980, kada je na gredi osvojila zlato, kao i u parteru, a oko vrata su joj sijala i dva srebra, u ekipnoj konkurenciji i u višeboju.
Zbunila i kompjuter
Malo je poznato da je Nađa bila prva koja je osvojila desetku u istoriji gimnastike, a zatekla je čak i kompjuter, koji nije bio spreman za rezultat 10.00 jer je programiran samo za tri cife, pa joj je umesto ocene koju je zaslužila dao jedinicu. Ona je na to počela da plače.
– Sećam se da sam vežbu uradila prilično dobro, ali ne savršeno. Sećam se da nisam gledala u semafor, ali sam obraćala pažnju na svoju ravnotežu nakon što sam završila vežbu. Tada sam čuo veliku buku u sali. Na semaforu sam prvo ugledala broj 073, koji je bio moj takmičarski broj, a zatim i rezultat 1,00 ispod toga. Bila sam u šoku. Ništa mi nije bilo jasno – ispričala je kasnije.
Nije bila ni svesna koliki je to uspeh – ona se gimnastikom bavila zbog medalja, a ne zbog ocena.
Nakon OI u Montrealu preko noći je postala jedna od najvećih sportskih zvezda i sinonim za gimnastiku, a potom je doživela mračnu i tešku priču.
Život Nađe Komaneči – muka i bol
Kako je ispričala po dolasku na američko tlo, sala Bele Karolja bila je i njena mučionica i utomčište.
Trenirala je šest do sedam sati dnevno, dok je Karolj od nje zahtevao savršenstvo i nije pristajao na manje, ali bilo je to jedino mesto na koje je mogle da pobegne od mračne svakodnevice.
Kako je kasnije otkriveno, izgladnjivanje je bilo uobičajeno kod Karolja: devojke su jele pastu za zube pred odlazak na spavanje od gladi, a nekada su bile toliko žedne da su bile vodu iz ve-ce šolje. Bilo je bulimičnih, a sve su se izveštile u krađi hrane. Kako je Nađa Komaneči ispričala jednom prilikom je dobila šamar zbog jela, jednom nije jela tri dana, a Bela je imao običaj da jede krompir i odreske dok ga gladne devojčice gledaju.
– Bio je nasilnik, stvarao je strah u svojim gimnastičarkama. Kada sam mnogo godina kasnije razgovarao sa Nađom, prebledela je od užasa kada je čula njegovo ime. Bio je ljubomoran. Kada bi mu pričali o Nađinim uspesima, pocrveneo bi od besa. On je verovao da je zaslužio zlatne medalje, a ne Nađa – naveo je rumunski novinar i pisac Stejarel Olaru, koji je imao pristup izveštajima Sekuritatea sa kojih je skinuta oznaka tajnosti nakon pada komunizma.
Kako je otkrio, Nađa je praćena i posmatrana, a sumnjala je da na nju motre čak i ljudi iz njene blizine.
Samo godinu dana nakon što je u Montrealu postala svetsko čudo, pokušala je da izvrši samoubistvo tako što je ispila izbeljivač. Nije mogla da se nosi s pritiskom i slavom, napornim treninzima, pa je doživela nervni slom.
– S jedne strane, bilo mi je drago što sam to uradila, što sam završila u bolnici. Bilo je to prvi put u životu da nisam morala da idem da treniram – rekla je Nađa za Life.
Oporavljala se dugo i u međuvremenu zgojila, pa su joj zabranili da se takmiči neko vreme, ali se vratila u Moskvi još jača.
Nađa je, u skladu sa svojim godinama, počela da se zaljubljuje u godinama u kojim je od nje očekivano mnogo, a stupila je u tajnu vezu s glumcem i pevačem Stefanom Banicom. Zatrudnela je, a potom je tajna služba posetila Banicu da ga primora da je napusti. Kada je to čula, Nađa je doživela pobačaj i ponovo pokušala da izvrši samoubistvo.
– Moj život je dobio svoj novi mrak. Nisam imala primanja, moja porodica je gladovala. Takođe, uvredljivo je što nisam smela da putujem. Kako je moja karijera bila uništena, više nisam imala razloga da budem srećan. Samo sam morala da slušam bez pitanja, baš kao što sam radila celog života. Da Bela nije prebegao, naravno da bi me i dalje posmatrali, ali njegov potez je bio kao reflektor koji me je zaslepeo kao nikada. Bila sam njihov zatvorenik. U stvari, to sam bila ceo svog život – rekao je Nađa Komaneči.
Nekoliko nedelja pre pada komunizma u Rumuniji i svrgavanja Čaušeskuovog režima, u novembru 1989. godine, Nađa je pobegla iz Rumunije i u Ameriku. Dok ju je u SAD čekao Bela Karolj, koji je u međuvremenu emigrirao sa suprugom Martom, ona mu se nije javila – ispostavilo se da ju je Konstantin Panait, koji joj je pomogao da pobegne iz Evrope, držao zatočenu i iskorišćavao njenu popularnost. Naplaćivao je njene intervjue i, veruje se, zaradio oko 200.000 dolara, dok Rumunki nije pripalo ništa.
Tek godinu dana kasnije, ona je uspela da se oslobodi uz pomoć jdnog prijatelja i počela da živi u kanadskom Montrealu.
Zapad je obožavao Nađu Komaneči, čudo od žene i devojku teške životne priče, a ona se nije krila od javnosti – postala je model, reklamirala razne sprave, prisustvovala promocijama...
Sredinom devedesetih verila se s Bartom Konerom, kog je upoznala još davne 1976. Tada su se sreli treći put, a on je još sedamdesetih ostavio utisak na Nađu kada je "skakutao po autobusu ćaskajući sa svima".
Zakazali su venčanje u Rumuniji, u manastiru Kašin blizu Bukurešta. Nađa je želela da joj kum bude tadašnji predsednik Rumunije Jon Ilijesku, što je on uz zahvalnost odbio, ali je bio domaćin svadbe.
Koner je zbog sportistkinje kršten u pravoslavnoj crkvi, a među zvanicama svadbe bile su velike svetske zvezde poput Arnolda Švarcenegera, Džimija Konorsa, Roberta de Nira...
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Kako je Rumunija namamila stotine hiljada turista?