Prva žena predsednik u Hrvatskoj, jedna afera je mogla da joj UNIŠTI KARIJERU: Životna priča Kolinde Grabar Kitarović

O njoj je često brujao region, a put do prve žene na čelu Hrvatske nije bio lak i jednostavan 

Političarka Kolinda Grabar Kitarović rođena je u Rijeci 29. aprila 1968. Četvrta je predsednica Republike Hrvatske od osamostaljenja i prva žena na toj funkciji.

 

Karijeru je započela kao ministar za evropske integracije, nakon čega je dobila mesto ambasadora u Kanadi. Vrednim radom i svojom otresitošću Kolinda je uspela da se izbori za mesto o kojem su do tada žene mogle samo da sanjaju - postala je prva žena predsednik Republike Hrvatske. 

Kolinda Grabar Kitarović je osnovnu školu započela u Jelenju, a završila u Dražicama. Nakon što je upisala tadašnji Centar za ljudske resurse i obrazovanje u kulturi putem školske razmene otputovala je u Los Alamos (SAD), gde je završila četvrti razred u okviru američke porodice i sistema obrazovanja.

 

 

Nakon što se vratila u rodnu zemlju Kolinda je upisla studije engleskog i španskog jezika na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je diplomirala 1993. godine.

 

Nakon dvogodišnjeg postdiplomskog studija međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Zagrebu, 2000. godine stekla je titulu magistra nauka.

 

Potom odlučuje da ode u Beč, gde je završila Diplomatsku akademiju i stekla akademsko zvanje magistra međunarodnih odnosa. Time otvara sebi put ka verovatno najznačajnijoj profesionalnoj ulozi u životu.

 

 

Karijera

 

Ipak, tu nije bio kraj njenom usavršavanju. Ona je potom provela godinu dana (2002. do 2003.) u SAD-u gde je radila preddoktorsko istarživanje, koje joj je donelo Fulbrajtovu stipendiju iz oblasti međunarodnih odnosa i bezbednosne politike.

Kolinda Grabar Kitarović dobitnica je predsednikove medalje za naučni, društveni i politički rad tokom istraživanja u SAD. Dobitnica je i Lukšićeve stipendije za obuku iz oblasti menadžmenta u visokim strukturama vlasti na Kennedi School of Government Univerziteta Harvard (SAD, 2009).

 

 

Kolinda je za vrijeme svog mandata predsjednice Republike Hrvatske 2015. godine nagrađena međunarodnom nagradom Isa-beg Ishaković za zapaženu podršku Bosni i Hercegovini na putu evroatlantskih integracija.

Dobitnica je i Fulbrajtove nagrade za životno delo, koja joj je dodeljena 2019. godine.

 

Za period dok je bila ambasador u SAD, vezana je jedna afera, pošto je nepoznata osoba poslala na adrese ministarstva i nekih novinskih redakcija video zapise na kojima njen suprug Jakov Kitarović koristi službeni automobil tog ministarstva vozeći decu u školu.

 

Prema istom izvoru, na službenom vozilu (tojota) smanjio je pređenu kilometražu. Rezultat je bila smena osobe koja je informaciju prosledila službenim organima, piše Portal Analitika.

 

 

Lični život

Kolinda Grabar Kitarović godinama je u skladnom braku sa Jakovom Kitarovićem s kojim ima dvoje dece, ćerku Katarinu i sina Luku. Kolinda je dete Branka i Dubravke Grabar, koji su posle nje dobili i sina Branka. 

 

Put od perspektivne studentkinje do prve predsednice Hrvatske 

 

Kolinda je uvek pokazivala upornost i spremnost da se žrtvuje kako bi ostvarila svoje ciljeve. Nije joj bilo teško da danima sedi nad knjigom kako bi stekla obrazovanje na kojem bi joj danas pozavideli mnogi političari, ne samo u Hrvatskoj već i mnogo šire.

 

 

Karijeru je započela 1992. godine u Ministarstvu nauke i tehnologije sok je bila student, nakon čega je doblia priliku da se pokaže u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Hrvatske.

 

Zatim je radila kako ambasador Republike Hrvatske u Kanadi, prvo kao diplomatski, a potom i ministarski savetnik. Potom sledi njen veliku uspon u karijeri kada je na parlamentarnim izborima 22. decembra 2003. ušla je u Hrvatski sabor kao zastupnica HDZ-a i ona toj funkciji je ostala do 2008. godine.

 

U periodu od 23. decembra 2003. do 17. februara 2005. godine bila je na funkciji ministra za evropske integracije, nakon čega dobija novo mesto, ministar spoljnih poslova i evropskih integracija. Istovremeno je 18. januara 2005. godine postala šef Državne delegacije za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji.

 

 

2008. godine Kolinda postaje ambasadora Republike Hrvatske u Sjedinjenim Američkim Državama. a 2011. do 2014. godine dobija priliku da se pokaže kao generalni sekretara NATO-a za javnu diplomatiju. To je čini prvom ženom u istoriji NATO-a na funkciji pomoćnika generalnog sekretara i najvišom ženom u NATO-u.

 

Na izborima za predsednika u Hrvatskoj kandidovala se 12. juna 2014. kao predstavnica HDZ-a, na kojima je pobedila, kako su tada mediji pisali, "za dlaku".

 

Ceremonija inauguracije održana je 15. februara 2015. godine, a Kolinda je 19. februara stupila na novu dužnost prve predsednice. Njen mandat je trajao do 18. februara 2020. godine, nakon čega je na njeno mesto došao Zoran Milanović, koji je današnji predsednik Republike Hrvatske. 

 

Bonus video:

Ovako je Kolinda slavila titulu Hrvata