Kada je mlad političar hrvatskog porekla postao predsednik Čilea, ubrzo je otkriveno da je i njegova životna saputnica lepotica balkanskog porekla
Irina Karamanos je netipična prva dama – za početak, ona to (više) nije.
Nevenčana supruga čileanskog predsednika hrvatskog porekla Gabrijela Borića, koji je stupio na ovu funkciju u martu 2022, rešila je, naime, nedavno da se povuče s pozicije prve dame.
Kako je Irina istakla, ona "nije tražila taj posao niti veruje da bi on uopšte trebalo da postoji".
Irina Karamanos je, inače, poznata antropološkinja i sociološkinja rođena u Čileu 1989. godine. Govori četiri jezika, a studirala je još dva i može da se pohvali studijama na nemačkom Univerzitetu Hajdelberg. Po njenom prezimenu jasno je da ima grčko poreklo: majka joj je Urugvajka, a otac Grk.
Ipak, rasla je bez oca, budući da je on preminuo kada je Irina imala samo osam godina, a danas sebe smatra ženom koja "nikada ne bi svoje planove i karijeru podredila muškarcu".
Gabrijel Borić i ona, inače, nisu venčani, a u vezi su od 2019. godine, a posao prve dame joj se nimalo ne dopada.
– Mislim da je uloga prve dame nešto što bismo morali ponovo da razmotrimo jer živimo u drugom vremenu i mnogo toga se promenilo. Moramo da razmislimo o moći i vezama koje iz nje proizilaze – istakla je Irina nakon što je postala prva dama Čilea.
Ona je isprva želela da reformiše ulogu prve dame i da se fokusira na važna društvena pitanja, poput prava transrodnih osoba i dece migranata. Za to su joj vetar u leđa dale i brojne čileanske feminističke organizacije.
Ipak, ona ipak ne želi da se identifikuje prema svom partneru.
– Posao prve dame je zahtevan i traži puno radno vreme, a za njega niste plaćeni. Ono što ja radim je važnije, a sve što ljudi znaju o meni jeste da sam predsednikova partnerka – rekla je Irina, kako piše The Independent.
– Funkcija prve dame ne govori ništa o meni kao osobi. Ne priča se o mojim veštinama, diplomama, iskustvu, važna im je samo titula – kaže Karamanosova.
Prva dama je nezvanična titula kojom se oslavljaju žene predsednika, a u nekim slučajevima se odnosi na ćerke ili najbliže žene u porodici šefa države.
Prva koja se posebno istakla je bila Doli Medison, supruga petog predsednika Amerike Džejmsa Medisona, koja se bavila brojnim socijalnim pitanjima. Ipak, ovu ulogu su najznačajnije unapredile Elenor Ruzvelt i Džeki Kenedi, dok je jedna od najvoljenijih američkih prvih dama Mišel Obama.
U pitanju je svakako trend koji se pretežno vezuje za Ameriku, iako supruge svetskih predsednika sve češće učestvuju u radu dobrotvornih organizacija, bave se važnim društvenim pitanjima i prate svoje životne saputnike na bitnim događajima.