Proslavljeni pisac Branko Ćopić bio je jedno od najznačajnijih imena naše književnosti, a njegov duh nasilno je ugušen.
Slavni pisac srpske književnosti dvadesetog veka, Branko Ćopić, bio je pripovedač snažnog šeretskog duha, koji je 1984. godine ugušen. Rođen je prvog dana 1915. godine u selu Hašani, pod planinom Grmeč, a svoj život završio samoubistvom u Beogradu.
Ćopić je pohađao učiteljsku školu u Banjaluci i Sarajevu, završio ju je u Karlovcu, a potom i Filozofski fakultet u Beogradu.
Za vreme Drugog svetskog rata, 1941. godine, pokušao je da pruži otpor neprijatelju kod Mrkonjić Grada, nakon čega se vratio u svoj rodni kraj. Stupio je u partizanske redove i u njima ostao do oslobođenja.
NE PROPUSTITE
Slavna dela Branka Ćopića prevođena su na mnoge svetske jezike, a samo neka od njih su "Magareće godine", "Bašta sljezove boje", "Prolom, "Orlovi rano lete"...
Ćopićeva satira u to vreme bila je opasna za njega samog, što se i uvidelo nakon njegove "Jeretičke priče", posle koje je usledio i Kongres antifašističkog fronta žena, boraca.
Na Kongresu, govorio je i Tito, koji je Branka označio kao izdajnika, i to dok je u sali bila Ćopićeva majka. Premda Ćopić nije uhapšen, do kraja života bio je marginalizovan od partijskih struktura.
Jednom prilikom je, u pismu jednom prijatelju, Branko Ćopić napisao: „Nije me majka Ličanka rodila da puzim i previjam se i više volim da me čak i anarhistom nazovu, i drskim i bezobraznim čovjekom, negoli književnikom bez kičme, bez dostojanstva i savjesti“.
U poruci koju je ostavio svojoj supruzi pre nego što je izvršio samoubistvo napisao je: “Zbogom, lijepi i strašni živote!”
NE PROPUSTITE
Pre nego što je to učinio, kako se pisalo, Branko je bio u hotelu "Moskva", gde je bogato častio konobare, uz reči "Imam, verujte, veliki razlog".
Otišao je do mosta i napustio ovaj svet. Danas se most zove Brankov, a ulica koja vodi do njega Brankova.
Sećanje glumca Tome Kuruzovića na Branka Ćopića, čuvenog Nikoletine Bursaća i njegovog višedecenijskog prijatelja, bilo je toplo, a za života je čuvao mnoge sitnice koje su pripadale Branku, od mantila kupljenog u Parizu, do dugmeta s košulje koje je našao s Brankom suprugom Bogdankom Cicom na mestu njegove smrti.
– Bio je u svemu, vidite, jedan zaista skroman i štedljiv čovek – pričao je Kuruzović, pisale su Novosti.
– Njegova Cica mi je ispričala kako su kupili ovaj mantil koji vam pokazujem. Branko je probao, kazao: „A, ne dopada mi se, jer su džepovi mali, ne mogu u njih da stavim knjigu“. Parižani su, valjda poštujući Branka više nego mi sami, brzo odgovorili. Za nekoliko minuta iznutra su mu zašili nove džepove – da knjiga može da stane.
Bonus video
Kolaps na Brankovom mostu
NE PROPUSTITE
