A neki od odgovora će vas naterati da se ozbiljno zamislite...
Krajem prošlog meseca preminula je velika pozorišna i filmska glumica Dina Rutić. Bila je supruga Zorana Radmilovića, legende srpskog glumišta. Tim povodom o njima su govorili njihovi prijatelji i članovi porodice. Sam Radmilović nije bio mnogo rečit, reklo bi se iz jednog intervjua sa njim iz 1965. godine. Ono što je sigurno, legendarni glumac bio je vrlo kreativan i duhovit.
Zoran Radmilović ovaj intervju dao je davne 1965. godine za "Razvitak", a objavljen je i u knjizi "Zalažem se za laž", koju je priredila njegova pokojna ćerka Ana Radmilović.
Prenosimo vam razgovor sa njim u celosti.
Datum rođenja?
Ne brinite, dovoljno sam odrastao i svestan onoga što ću reći.
Težina, visina, boja kose, boja očiju?
Sve se to lepše vidi na slici – ko pažljivo pogleda.
Bračno stanje, deca?
Želim ih.
Stepen obrazovanja?
Naravno – visok, zar se ne primećuje?
Strani jezici?
Samo recite!
Mesečni prihodi?
Sasvim dovoljni.
Adresa (stan)?
Zadovoljan sam adresom.
Auto (oznaka)?
Zar vam ličim na čoveka koji ima te probleme? Ja sam bezbrižan.
Kada biste se ponovo rodili?
Ne želim to. Zapravo, želim, ali posle smrti. Želim još jedan ceo život.
Sklonost, dar?
Pa zaboga, to svi znaju.
Sport kojim se bavite?
Ah, bio sam strahoviti sportista.
Kvaliteti?
Jasno izraženi znaci genijalnosti.
Mane?
Znaci (ovi gore) su toliko jaki da se neupućenom mogu učiniti kao mane.
Karakter?
Očigledno, ne preozbiljan.
Šta vas čini srećnim?
Da odgovaram na pitanja, eto, kao sad, recimo.
A šta nesrećnim?
Kad ih postavljam sebi.
Neostvarena želja?
Ne govorimo o njoj, više se ne može ostvariti.
Šta zamerate sebi umetniku i sebi čoveku?
Zadovoljan sam sobom kao umetnik, zar to nije dovoljno?
Da li se nečega stidite?
Stidim se svojih moralnih dugova.
Šta vas uzbuđuje?
Ovaj put tihanog dostojanstva manastira. Ja sam u njega zaljubljen.
Čega se bojite?
Mentaliteta onih koji razbijaju skulpture po parkovima.
Vaša deviza?
Nalazi se u nekoj od ovih knjiga na mom stolu, ali ne bih želeo da vas zadržavam tražeći je.
Omiljena poslovica, uzrečica, aforizam?
Gete je rekao otprilike ovo: – Čovek je utoliko predestiniran za stvaralaštvo, koliko demonskog u sebi nosi.
Vaše nade?
Da se vratim u Sopoćane, Raškoj, na izvor.
Šta vas je do danas najviše razočaralo?
Pad Troje. Šta vam je smešno?
Slobodno vreme?
U slobodno vreme sređujem svoj život.
Godišnji odmor?
Uvek odem na pogrešno mesto.
Omiljeni nakit, ukras?
Oreol, lovor ili tako nešto.
Omiljena garderoba?
Pa, sad već dolaze hladni dani, ja preporučujem nešto toplije, a za leto nešto hladnije. I tako uvek. Jel’ te prema vremenu već.
Najbolji period vašeg života?
Vreme kad igram predstavu.
Ustajete rano?
Nemojte da se zavitlavate.
Ostajete li noću kasno?
Leti su noći mnogo kraće.
Nastavak na sledećoj strani...
