Marija Mihajlović je otpevala brojne velike hitove, a sada otkriva kako je funkcionisala saradnja sa muzičarima.
Đole Đogani tvrdi da nikad niste pevali glavne vokale njegovoj grupi.
- Pa dobro, radila sam mu prateće vokale. A osim toga, ja sam skoro uvek pevala glavne vokale na tim pločama, pa onda oni posle toga pevaju preko mog glasa i to se lepo umiksuje na kraju.
I to su radili?
- Pa neka ih, tako su se učili. Ja sam za to da svaki album na kojem radim zvuči što bolje, mene zanima taj finalni proizvod.
Kako vi komentarišete to što je ta muzika rado slušana među omladinom?
- Meni je drago što je tako. Tada se komentarisalo da je to nekvalitetna muzika, a ispada da je ona mnogo melodičnija i harmoničnija nego ova koju danas slušamo. Trendovi dolaze i prolaze. Ovo što se sada kod nas sluša, na Zapadu je bilo aktuelno pre deset godina. Žao mi je što toliko kasnimo jer mislim da smo jako talentovana nacija.
Postojala je priča da zapravo nikada niste voleli da se slikate i da ste zato uglavnom radili u studiju?
- Pa ne, ja sam na to gledala kao na sastavni deo karijere, ali ne primarni. Uvek sam više volela da radim u studiju, koncerti su mi nekako oduzimali energiju.
Da vam neko sad traži da to radite ponovo, da pevate glavne vokale za druge izvođače, da li biste pristali?
- Meni je to postalo pomalo dosadno. Nije to pitanje novca, nego kreativnosti i mojih želja da realizujem samostalne projekte.
Koje?
- Radim na dva albuma, jedan je na srpskom, a drugi na engleskom. Saradnici su mi pomogli oko muzike za album na srpskom, a ovaj drugi je delo jednog stranog autora. Osim toga, zanima me moja škola pevanja i moji đaci, kojima sam posvećena.
Koja je vama omiljena pesma iz dens opusa?
- Uglavnom volim balade iz tog perioda. Od Fanki Džija volim pesmu koja se zove "Legenda", dok mi je od grupe Dak najdraža pesma "Kao stakleno".
NE PROPUSTITE
