Biljana i Janko Tipsarević već sedam godina su u skladnom braku, iz kojeg imaju ćerkicu, a sada su odlučili da progovore o svemu onome što javnost uvek intrigira.
Naime, bračni par je podelio detalje o svojim suzama, strastima, porazima...
Janko, ova godina je za vas bila prilično stresna. Počeli ste pobedama, a potom imali nekoliko operacija. Da li je bilo momenata u kojima ste gubili nadu i kako ste tada uspevali da se vratite na pravi put?
- Iako sam verovao da će sve biti u redu, po prirodi sam optimista i uvek se trudim da budem pozitivan, bilo je jako teških trenutaka. Izuzetno teških. Čekanje, terapije koje ne daju rezultate, snimanja, konzilijumi, operacije... Beskrajno dugi dani oporavka i neizvesnosti. Hoću li moći ili ću ipak ispred sebe imati prepreku koju neću uspeti da prevaziđem? Sve su to pitanja koja su mi se vrzmala po glavi. Nikada češće nisam sanjao da igram tenis nego u danima pre i posle operacija. Sanjao sam izlazak na teren, treninge, lopticu koju ne mogu da stignem... Prosto je podsvest sama govorila koliko patim. Ogromnu snagu mi je davala supruga, koja je umela za dvoje da bude hrabra, jaka, duhovita, jer je smeh lekovit u takvim trenucima. Njeno razumevanje i podrška bili su terapija koja mi je pomagala da pronađem inspiraciju i nadu. I naravno, Emili, čiji svaki zagrljaj znači da sve ima smisla i da nema prepreke koja mi može srušiti snove.
Biljana, koliko je za vas bilo stresno i mučno dok ste gledali supruga kako pati?
- Izuzetno, ali nismo se predavali. Pred Jankom sam uvek pokazivala samo snagu i optimizam, a neki jastuci bi vam mnogo iskrenije rekli kako je bilo kada ostanem sama. To je sada iza nas i ja sam srećna što smo te teške lekcije prošli. Nekome život donese mnogo veće probleme, nenadoknadive gubitke i želela sam da na ove izazove gledam kao na neke stvari koje moramo proći i za koje smo spremni. Ako smo kao roditelji preuzeli ulogu da brinemo o životu naše ćerke i da se borimo za nju od prvog dana, onda to znači da smo prethodno bili spremni da na isti način brinemo o nama. Sakupiš snagu, osmeh na lice i idemo - dan po dan.
Da li biste voleli da u 2018. probleme ostavite iza sebe?
Biljana: Mi smo napravili listu prioriteta i planova. Volim da znam kuda idemo da bih znala da li smo na dobrom putu. Verujem u Janka i znam da će biti onako kako on bude želeo. S druge strane, donela sam veoma važne odluke u vezi sa daljim poslovnim razvojem, proširila tim i postavila svaki segment rada. Uživam u svom poslu, u kreiranju praktičnih stvari za žene koje žele da budu sređene i na poslu i u provodu.
Nastavak na sledećoj strani...
Janko: Naravno. To je moja jedina želja sledeće godine. Zdravlje, ljubav, istrajnost i strpljenje. Meni dovoljno.
Kako ćete provesti praznike?
Biljana: Porodično, sa mojom sestrom i njenom porodicom. Obožavamo trenutke kada smo zajedno i volim što smo obe oformile porodice, a ipak ostale tim. Volim praznike, jelku, poklone, trpezu, muziku, filmove i puno smeha.
Biljana Tipsarević: Moja jedina želja je da Janko bude srećan
Janko, primetili smo da vas ćerka Emili prati na turnirima, te da pomalo igra i tenis. Da li biste voleli da vam ćerka bude teniserka?
- Možda će zvučati kao floskula, ali voleo bih da Emili sama izabere šta će biti i da bude srećna. To je jedini način da bude zadovoljna i uspešna. Sport nas povezuje, promoviše dobre vrednosti, fer plej - tu si zaista ti, ne možeš da se sakriješ niti maskiraš. U sportu vrediš tačno onoliko koliko se daješ, možes i umeš. Ili si pobedio ili izgubio. I zato bih ja voleo da njen izbor, u ovom trenutku fakultativno, bude sport, jer će jačati svoj duh i telo. A kada poraste, šta god da odluči, Biljana i ja ćemo biti uz nju.
Biljana, koliko vam je teško da uskladite sopstvenu karijeru sa životom profesionalnog sportiste i da li vam je nekada problem to što Janko zbog turnira često odsustvuje od kuće?
- Verujte mi da mi to nije problem. Mi poštujemo naše izbore, vreme koje imamo za nas i ono koje je neophodno da uložimo u posao. Moj radni dan je veoma dinamičan. Ustajem rano zbog Emili, vodim je u vrtić, odlazim u modelarski studio i kancelariju, gde dan počinjem sastancima. U poslu me pokreće strast.. Upravo ta sistematičnost demantuje moju trenutnu nestrpljivost po kojoj me moji najbliži saradnici prepoznaju. Ona je samo plod velikog iščekivanja i ponosa na ostvarene rezultate nakon nesebično uloženog truda. Mislim da naši ostvareni rezultati dovoljno govore o uspešno oformljenom timu kreativnih, mladih ljudi koji svakodnevno uživaju u svom pozivu. Paralelno sa tim nikada ne odustajem od kvaliteta. Iskustvo me je naučilo da su to investicije koje će vas višestruko nagraditi. I nakon toga odlazim po Emili i okupljamo se svi. Naši pogledi na vaspitavanje dece su isti. Moraju biti deca koja znaju svoje granice ili makar poštuju kada ih neko postavi.
Nastavak na sledećoj strani...
Janko, kreacije vaše supruge uvek ističu ženstvenost. U čemu vi najviše volite da vidite Biljanu, prija li vam što važi za veoma seksepilnu Srpkinju i kada je po vašem mišljenju najseksepilnija?
- Meni je ona najseksepilnija i najlepša u svakom izdanju, a ako baš moram da biram - to je trenutak kada je ujutru ugledam bez trunke šminke, pospanu i nasmejanu. Svakom muškarcu prija lepota žene, ali suština je unutrašnja lepota i po njoj se odlučujemo da li nekog biramo za životnog partnera. Biljana je supruga koja je oduvek bila samostalna i birala svoj poslovni put s jedne strane, a s druge strane vrlo privržena Emili, meni i porodici i to sa lakoćom postiže. Pomirila je zahtevan posao i dom - i ja se na tome divim. Ponekad je posmatram sa koliko strašću i ljubavi radi sa svojim timom, brine o detaljima, koliko se raduje lepoti onoga što kreiraju, kada ideja postane realnost i koliko je na raspolaganju svima koji dolaze i kupuju njene stvari. A onda kada dođe kući, bude samo naša i utopli svaku prostoriju. To je više od svakog seksepila.
Posle više od sedam godina braka, da li smatrate da strast treba da se podgreva svakog dana i na koje načine vi to činite?
Biljana: Za dobar brak potrebno je jako puno ljubavi i poštovanja - pre svega. Morate imati poštovanja za svog partnera, za to što on jeste i sve njegove izbore. Zatim praviti kompromise, jer svaki odnos traži nekakva odricanja i prilagođavanja. I na kraju, morate imati iste životne principe, vrednosti, ciljeve, jer je brak jedan dug autoput - važno je da ne uđete u suprotnu traku. Mi smo usaglasili naše prioritete i uživamo u planiranju i svakodnevnice i dugoročno. Strast je posledica privlačnosti na više nivoa i nama nikada nije manjkala. Naprotiv.
Janko: To je baš intimna stvar. Najvažnije je da imamo previše strasti jedno prema drugome i da još nismo došli u situaciju da je podgrevamo. To nekako zvuči kao da je proces - hladimo - grejemo, a to nismo mi.
Da li smatrate da put do muškog srca vodi preko stomaka i da li Biljana ume i stiže da kuva?
Janko: Ume, i to fenomenalno. To je još jedan razlog zašto obožavam svoju suprugu, jer je ona u svim aspektima savršena. Ja nisam zahtevan po pitanju jela, često nisam tu, ali kad poželim domaću hranu, Biljana spremi. Osim toga, zbog Emili se u našoj kući kuva svakog dana, ona obožava da jede kuvana jela i Biljana brine da svaki obrok bude kvalitetan i ukusan.
Da li ste od Deda Mraza tražili društvo za Emili?
Biljana: Morate da pitate Deda Mraza.
Janko: Ili, još bolje, Emili.
Kako vidite sebe za deset godina?
Biljana: Sa puno dece, sa puno divnih radnji širom sveta u kojim se prodaje samo moja garderoba i velikim kolekcijama na koje sam ponosna. Janko i ja stojimo ispred izloga u Njujorku i on me pušta da plačem od sreće.
Janko: Voleo bih da moj profesionalni put bude vezan za tenis i posle igračke karijere, tako da bih na ovaj divni Biljanin pogled dodao - kad završimo obilazak njenih radnji, idemo u moje kampove širom sveta. Nas dvoje i gomila naše srećne i nasmejane dece.
