Samo jedna je i danas VELIKA ZVEZDA: Sudbina jugoslovenskih diva koje su karijeru započele na Evroviziji 1981. godine

Nekada su vladale scenom, a onda ih je život odveo u drugom smeru

Večeras je važno veče za sve ljubitelje Evrovizije, pa nije na odmet prisetiti se malo dama koje su svoje karijere započele davno, baš na toj velikoj bini Eurosonga, a onda na veliku žalost mnogih nestale, ali ne baš sve.

 

Od te davne 1956. godine kada se po prvi put održalo muzičko tamičenje Pesma Evrovizije u Švajcarskoj, velikom scenom prošlo je mnogo izvođača koji su nakon toga izgradili sjajne karijere.

 

Za mnoge Evrovizija je mnogo više od pukog muzičkog takmičenja. I za pojedine dame u nekadašnjoj Jugoslaviji ta bina je bila odskočna daska za dalji nastavak blistave karijere.

Davne 1981. godine na velikoj evrovizijskoj sceni Jugoslaviju je u Dablinu predstavljao Seid Memić Vajta pesmom „Lejla“. Godinama pre toga naša zemlja nije imala svog predstavnika, pa je Seidov prolazak u finale oduševio čitavu Jugu.

 

Iako u finalu nisu osvojili prvo, već 15. mesto i to je bio uspeh za zemlju poput naše. Ta pesma je postala vanvremenski hit koji se i danas može čuti na radio stanicama, a posebno je bila važna za devojke koje su tada Seidu bile prateći vokali.

 

Zahvaljujući snimku koji sada kruži društvenim mrežama, možemo ponovo da ih čujemo.

 

 

Svoje vokalne sposobnosti tada su imale priliku da pokažu Ismeta Krvavac, Neda Ukraden i Jadranka Stojaković. Sve tri su nakon takmičenja nastavile da grade muzičke karijere, ali samo jedna, Neda Ukraden, i danas važi za jednu od najboljih pevačica koje je tadašnja Jugoslavija, a sadašnja Srbija imala.

 

Ovo je kratak osvrt na tri dame koje su obeležile tu Evroviziju 1981. godine.

 

Ismeta Krvavac

 

Bosanskohercegovačka pevačica Ismeta Krvavac, se od 1968. godine profesionalno se bavi pevanjem kao članica pop-rok grupe Kodeksi, zajedno sa Goranom Bregovićem i Željkom Bebekom.

 

Nakon što se ta grupa raspala, prelazi u grupu Ambasadori, gde nakon što Zdravko Čolić započinje solo karijeru postaje glavni vokal. 1975. godine je osvojila Zlatin mikrofon s pesmom Zemljo moja, koja je veliki hit i danas.

Godine 1977. ona napušta grupu Ambasadori i počinje solističku karijeru. Nakon nastupa na Evroviziji 1981. godine još nekoliko godna se bavila muzikom, a onda odlučuje da se 1988. povuče sa muzičke scene.

 

Tada počinje voditeljsku karijeru koja je bila podjednako uspešna kao i ona koju je gradila u muzičkom svetu.

 

Neda Ukraden

 

Jedno od najvećih imena domaće muzičke scene Neda Ukrade, svoju karijeru počela je da gradi davne 1969. godine na Festivalu Vaš šlager sezone kada je otpevala pesmu „Kiše su pale“.

 

Iako je znala da je muzika njen život Neda je odlučila da želi da se školuje, pa je počela da studira engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Sarajevu. Takođe je školovala i svoj glas, što se kasnije pokazalo kao pun pogodak.

Ipak, tu njenoj edukaciji nije bio kraj, Neda je takođe završila i Pravni fakultet i ponela titulu jedne od najobrazovanijih pevačica na našim prostorima.

 

Godine su se nizale pred njom, ali i uspesi o kojima se i danas često govori. 1985. godine je snimila najuspešniji album, koji je prodat je u 500 000 primeraka i na njemu se nalazi Nedin najveći hit „Zora je“, pesma koja je prevedena na 13 svetskih jezika.

 

Čini se da Nedi godine ne mogu ništa. Ona i danas žari i pali gde god da se pojavi, a osim što je izgradila karijeru vrednu divljenja veoma je posvećena i porodici, a tokom života se bavila i drugim, privatnim biznisima.

 

Energiju koju ima Neda uprkos činjenici da gazi osmu deceniju života je neverovatna, pa ne čudi što joj na njoj mogu pozavideti i mnogo mlađe koleginice.

 

Jadranka Stojaković

 

Poslednja na spisku velikih jugoslovenskih zvezda je i Jadranka Stojaković. Pevačiva je rođena je u Sarajevu 1950. i i njen život je obeležila pretežno zabavna muzika.

 

Mnogi su je upamtili po tome što je volela da radi obrade pesama naših proslavljenih pesnika kako što su bili Aleksa Šantić i Desanka Maksimović. Često je radila muziku za televiziju, kao i uvodnu temu 14. Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine.

 

Iako su mnogi smatrali da ima potencijal da gradi ozbiljnu muzičku karijeru odlučuje da se 1988.preseli u Japan.

 

Od 2011. je živela u Banja Luci. Bila je zaposlena kao urednica u muzičkoj produkciji Radio-televizije Republike Srpske.

 

Najpoznatije njene šansone su: „Sve smo mogli mi“, „Ima neka tajna veza“, „Muzika je svirala“, „Čarobnjaci“, „Tijesno doba“, „Na drumovima Srema“, „Vjerujem“, „Nedovršeni valceri“, „Što te nema“,“Čekala sam, čekala sam (Jadranka i Goran Bregović)“.

 

Jadranka Stojaković je preminula u Banjaluci 2016. godine.

 

Bonus video:

Ivana Jordan o pesmi Teya Dore