Sa samo 10 godina, bilo joj je teško da razume, šta se desilo njenoj mami
Naša proslavljena glumica Branka Katić izgradila je ozbiljnu glumačku karijeru i postala jedno od najprepoznatljivijih lica na srpskoj glumačkoj sceni.
Svoj talenat pokazala je kroz maestralno odigrane uloge, a u medijima smo retko kada imali prilike da je vidimo bez povoda. I kada se pojavljivala, najčešće je samo pričala o ulogama, a privatni život je krila daleko od očiju javnosti.
Ipak, nedavno je u intervjuu za Kurir otkrila detalje o svom životu koji su samo retkima poznati.
NE PROPUSTITE
Naime, Branka je otvoreno govorila o zdravstvenom problemu koji je imala njena majka. Sve se događalo kada je ona bila dete, pa joj je u prvi mah bilo teško da shvati zbog čega je njena mama drugačija.
- Tata, moja starija sestra i ja u prvi mah smo bili u čudu. Nismo znali što se dešava. Kao da je odjednom postala neka druga osoba. Pre toga je bila vesela i nežna mama. Odjednom je dobila izgubljen, prazan pogled, svega ju je bilo strah. I nije želela pomoć. Dugo je odbijala da odemo kod lekara, kasnije je vrlo teško prihvatila da mora redovno uzimati terapiju, zauvek - započela je svoju priču Branka.
Njena majka patila je od bipolarnog poremećaja, koji je bio praćen naglim promenama raspoloženja, od maničnog smeha do plakanja, što je njoj kao detetu veoma teško palo.
Branka je tada bila desetogodišnja devojčica u čiji se dom uselio "uljez". I sećanja muklo udaraju u strah. "Najviše me plašio taj njen pogled i odsutnost, zatvorenost, nesposobnost da podeli svoju muku s nama i oseti bilo kakve lepe osećaje".
- Plašila sam se hoće li se ikada uspeti vratiti i opet biti ona moja mama, koju volim i znam - otvoreno je priznala Branka.
Te iznenadne promene raspoloženja bile su nešto što je najteže padalo.
- U fazi depresije potpuna otuđenost, izgubljenost, nemogućnost obavljanja bilo koje aktivnosti. Ništa je nije interesovalo, nije htela da bilo ko dolazi. A nije htela ići kod lekara jer je bilo sramota što se tako oseća - kaže Branka.
I njima, kao najbližim članovima porodice ovakvo majčino stanje izazivalo je tugu, bol, patnju, a nisu mogli ništa da učine.
- Imala je veliku nervozu svakog jutra, ništa nije znala, ni šta želi, ni kako sebi da pomogne, a misli su joj lutale kao u nekom labirintu bez izlaza, svaka aktivnost je predstavljala problem - ispričala je ona, pa je dodala:
Na drugom polu bipolarnog poremećaja su neverojatno ushićenje i navala energije.
- U plus fazama je umela biti jako naporna, na sasvim drugi način. Tada je bila poput sile koju niko ne može obuzdati. Nije spavala, bila je na momente i jako razdražljiva, ali je par puta i imala herojske podvige. Recimo, uplakanom ocu devojčice iz Irana pomogla je da nađe dobrog hirurga za operaciju kćerke u Beogradu.
Kada je videla da na majku više ne može da se osloni i da je i njoj samoj potrebna pomoć, sve majčinske uloge preuzela je na sebe Brankina starija sestra.
- Moja sestra Maja je požrtvovno uskočila u maminu ulogu i brinula je o svima nama. Kako je devet godina starija, i kako je s mamom uviek bila vrlo bliska, bilo joj je jako teško prihvatiti tako veliku promenu. Tata je tugovao na svoj način, i na početku pogrešno tumačio mamino ponašanje. Mislio je da se mama njemu inati, da sve to radi namerno...
Kako su joj se i roditelji preselili, kaže "put zvezda", poput dragocenog nakita čuva jednu lepu stvar:
- Usprkos tako lošim periodima, do kraja su ostali zajedno - s tugom u glasu rekla je naša legendarna glumica.
Bonus video:
Kako je izgledala Branka Katić na Festu pogledajte u videu koji sledi
NE PROPUSTITE
