Životna priča glumca koji je svojom lepotom izazivao masovnu histeriju na svakom koraku nije srećna
Lukino Viskonti imao je velike planove za svoj film "Smrt u Veneciji", a bilo mu je vrlo važno da za ulogu Tadzija pronađe tinejdžera izuzetne lepote.
Želeo je mladog glumca takve lepote da sve staje kada se on pojavi i kojim bi protagonista Gustav fon Ašennbah mogao da bude opsednut, a to je pronašao u Bjornu Andersenu, Šveđaninu koji se upravo tada pojavio u ostvarenju "Švedska ljubavna priča" (1970).
Film se pokazao vrlo uspešnim, a nakon njega svi su pričali od 15-godišnjem Bjornu i njegovoj nesvakidašnjoj lepoti. Neki od kadrova u kojima se on pojavljuje mogli bi da se okače na zidove Luvra ili Vatikana, rekao je istoričar filma Lorens Dž. Kvirk, a nakon premijere ovog ostvarenja svetski mediji su proglasili Bjorna Andersena "najlepšim dečakom na svetu".
Kako je kasnije glumac istakao, nije mu prijatno sećanje na ovu ulogu i slavu koju mu je ona donela.
– Kada sada gledam film, shvatam koliko me je taj ku*kin sin seksualizovao – istakao je u jednom intervjuu glumac.
U vreme objavljivanja filma, u Americi je kružila glasina da je Andersen gej, zbog diskutabilnih scena u kojima se dečak pojavljivao, a on je to negirao.
Posle premijere "Smrti u Veneciji", Viskonti je pritiskao glumca da ide u gej klub, gde mu je bilo neprijatno zbog toga kako su ga posmatrali stariji muškarci. Nakon što je godinama kasnije progovorio o svemu, ovog iskustvo opisao je kao "pakao".
NE PROPUSTITE
– Konobari u klubu su činili da se osećam vrlo neprijatno. Gledali su me kao da sam lep komad mesa... Bio je to prvi od mnogih takvih susreta – istakao je Bjorn, koji je doživeo mnogo predatorskog i pedofilskog ponašanja od strane članove filmske ekipe i obožavalaca filma.
– Ljubav odraslih prema adolescentima je nešto čemu se protivim. Možda emocionalno, pa i intelektualno, to me uznemiruje – jer imam neki uvid u to o čemu se radi u ovakvoj vrsti ljubavi – rekao je glumac za The Guardian 2003. godine.
Željan da utiša glasine da je homoseksualac i pobegne od svog imidža lepog dečka, Andersen je u nastavku karijere odbijao uloge gej muškaraca, kao i one za koje je verovao da mu se nude samo zbog njegove lepote. Razbesneo se kada je feministkinja Žermejn Grir stavila stavila njegov portret na naslovnicu svoje knjige "Lep dečak".
Posle "Smrti u Veneciji", Bjorn Andersen proveo je neko vreme u Japanu, gde se pojavio u više televizijskih reklama i snimio nekoliko pop hitova, a i kasnije se često vraćao na Daleki istok. Kako su pisali mediji tih godina, njegov dolazak u Japan dočekan je kao kada su Bitlsi prvi put sleteli u Sjedinjene Američke Države – već na aerodromu je svedočio masovnoj histeriji i obožavanju.
Kako je pričao, za njega je veliki problem bila njegova baka, opsednuta i oduševljena njegovom slavom, koja nije mogla realno da sagleda situaciju i shvati koliko je on uplašen i uznemiren na svakom koraku.
Uz to što je bio, ali nije ostao uspešan glumac, Bjorn Andersen je i talentovan muzičar, a do nedavno je često išao na turneje s grupom Sven-Erics.
NE PROPUSTITE
Glumac je, takođe, doživeo veliku tragediju, kada je preminuo njegov devetomesečni sin Elvin. Dečak je umro zbog sindroma iznenadne smrti, u trenutku dok je otac mamuran ležao pored njega, nakon što je njegova tadašnja supruga odvela njhovu ćerku u vrtić. Ipak, on krivi sebe.
– Taj sindrom je lekarska dijagnoza. Moja je manjak ljubavi – ocenio je u jednom intervjuu.
Zbog svega što ga je pratilo od tako rane mladosti, glumac se kasnije odao alkoholu, a danas živi vrlo poročno. Nikako ne uspeva da izgradi stabilnu ljubavnu vezu, a ima problema i da dođe do stabilnog izvora prihoda.
Preterano puši, ne uspeva uvek da plati kiriju na vreme, a dugo se bori i s depresijom.
Pre nekoliko godina, on se ponovo našao u žiži javnosti zbog objavljivanja dokumentarnog filma "Najlepši dečak na svetu", u kom se opisuje njegov život nakon slave koju je stekao čuvenim Viskontijevim ostvarenjem.
U galeriji pogledajte kako Bjorn Andersen izgleda danas.
NE PROPUSTITE
