Iako je bilo više svedoka da je carska porodica Romanov ubijena do svog poslednjeg člana, u godinama nakon streljanja širila se glasina da je jedna od princeza preživela. Ko je bila Anastasija Romanova i kakva je zapravo bila njena sudbina?
Tragedija porodice Romanov jedna je od najpotresnijih priča 20. veka, makar pre Drugog svetskog rata.
U jednoj večeri ubijeni su car Nikolaj II,l njegova supruga carica Aleksandra i petoro njihove dece – princeze Olga, Tatjana, Marija, Anastasija i princ Aleksej, kao i svi koji su im se pridružili u skrivanju.
Ipak, do danas je opstala legenda da je Anastasija preživela, mnogo žena se u kasnijim godinama javljalo s tvrdnjom da su baš one Anastasija i ispostavljalo se da su prevarantkinje, a čuven je i "Diznijev" animirani film koji predstavlja njenu priču kao čudesno putovanje u kom je Anastasija preživela.
Ko je bila Anastasija Romanova?
Anastasija se rodila 18. juna 1901. godine, kao četvrta ćerka, zbog čega su njeni roditelji i članovi šire porodice, kao i monarhisti, bili razočarani – očajnički su očekivaliprestolonaslednika. Navodno je car Nikolaj II pre prve posete ćerki dugo šetao sam kako bi se smirio.
Iako su bile velike kneginje, deca Romanovih živela su manje glamurozno nego što biste isprva pomislili. Svakog jutra su se kupali i umivali haldnom vodom, spavali su na tvrdim krevetima, a jastuke koristili samo kad bi se razboleli, dok ih je čak i posluga zvala ličnim i patronimom. Tako je princeza Anastasija uglavnom bila poznata kao Anastasija Nikolajevna ili čak Nastja.
Navodno je plavooka i riđokosa devojčica bila vrlo živahna, inteligentna i talentovana, a povremeno se usuđivala da pravi nestašluke, po čemu se izdvajala od ostale carske dece.
Uglavnom su njene šale bile usmerene na guvernante i poslugu, a njena dalja rođaka Nina Georgijeva tvrdila je da je Anastasija umela da bude toliko neprijatna da se to ponekad graničilo sa zlobom. U igrama je navodno varala i fizički nasrtala na svoje suparnike, a svojim izgledom se bavila više nego njene starije sestre.
Međutim, iako je bila vrlo energična, nije bila savršenog zdravlja. Imala je probleme sa stopalima i mišićima leđa, a njena tetka velika kneginja Olga Aleksandrovna je verovala da je i ona, kao i ostatak porodice, imala naslednu hemofiliju. Za vreme Prvog svetskog rata, sa sestrom Marijom posećivala je ranjenike, a pošto je bila premlada da bi radila kao bolničarka, s pacijentima je grala šah i bilijar kako bi im olakšala teške dane.
Neobično, a ipak nekako dečije obično, proticalo je detinjstvo Anastasije Romanov sve do februara 1917. godine. Kada je bila šesnaestogodišnjakinja, njena porodica je smeštena u kućni pritvor, dok je već narednog meseca njen otac car Nikolaj abdicidirao s prestola.
Usled revolucije, boljševici su poslali Romanove da žive u kući u Jekaterinburgu, gde je porodica 78 dana držana u pet soba pod stalnim nadzorom.
Za to vreme, carica Aleksandra sve vreme se nadala bekstvu i ušivala dragulje u njihovu odeću kako bi bili sigurni da će poneti što više mogu.
S toliko mladih u kući, nije bilo lako uvek biti poslušan, pa su deca neretko virila kroz prozor, zbog čega su pucali na njih, a navodno je Anastasija viđena kako plazi jezik muškarcu koji je bio na čelu streljačkog voda. Upravo joj je on kasnije presudio.
Izjutra, 17. jula, Romanovi su odvedeni u podrum i rečeno im je da se postroje kao da će pozirati za porodični portret. Prekrstili su se i počelo je krvoproliće koje je trajalo oko 20 minuta.
Tela Romanovih su potom spaljena i zakopana u napuštenom rudniku, a grobnica je bila skrivena čak 61 godinu.
- Lažne Anastasije Romanov
U godinama koje su usledile, pojavila se u Evropi glasina da je Anastasija preživela. Mnoge mlade žene javljale su se medijima i članovima šire carske porodice tvrdeći da su baš one princeza Anastasija Romanov.
Najpoznatija je svakako bila Ana Anderson, za koju je kasnije utvrđeno da je rođena kao Franciska Šankovska. Ona je pronađena u teškom stanju nekoliko dana nakon pogubljenja Romanovih, nakon čega je primljena je u jednu nemačku bolnicu. Godinama nije želela da govori o svom identitetu da bi 1922. rekla da je ona princeza Anastasija.
Mnogo je bilo sličnosti između pokojne Romanove i nje, uključujući čak i neke ožiljke. Ipak, članovi porodice Romanov nisu bili ubeđeni u to i pronašli su informacije o njenom pravom identitetu. Ana Anderson, kako je nazvala sebe po preseljenju u Ameriku, sve vreme je, međutim, ponavljala da je ona ćerka cara Nikolaja II, do svoje smrti 1984. godine. Nešto kasnije je, međutim, urađena DNK analiza na osnovu ostataka njene kose i definitivno je utvrđeno da Anastasija Nikolajevna Romanova i ona – nisu ista osoba.
Nakon što je 1991. godine pronađena masovna grobnica Romanovih i njihovih sluga, umesto 11 očekivanih skeleta, u njoj se nalazilo samo devet. U grobu je, međutim, identifikovana Anastasija, a tela su sahranjena u Sankt Peterburgu, u Sabornoj crkvi Petra i Pavla, 17. jula 1998, tačno 80 godina od ubistva.
U avgustu 2007. godine, ruski arheolozi pronašli su još dva skeleta u blizini Jekaterinburga, a utvrđeno je da oni pripadaju careviću Alekseju i jednoj od njegovih sestara.
Inače, Ruska pravoslavna crkva je 2000. godine kanonizovala carsku familiju Romanov, a 1981. proglasila ih svetim mučenicima.