Tatjana Romanov rodila se 10. juna 1897. godine u Sankt Peterburgu, kao ćerka ruskog cara Nikolaja II Romanova. U porodičnom dnevniku iz 1897. godine, pisalo je da je ime dobila prema heroini iz Puškinovog romana "Evgenije Onjegin", jer je ruski car želeo da ima ćerke Olgu i Tatjanu, prema slavnoj pesmi.
Ali, iako su obe bile princeze, odgajane su kao i njihove mlađe sestre Marija i Anastasija, sa određenom dozom strogoće. Spavale su na pomoćnim ležajevima bez jastuka, kupale su se svakog jutra u hladnoj vodi, a od njih se očekivalo da u slobodno vreme pletu predmete koji su potom davani u humanitarne svrhe.
Sestre Romanov nisu imale nikakvih dodira sa spoljašnjim svetom sve do Prvog svetskog rata, kada su Olga, Tatjana i mama Aleksandra završile bolnički kurs i brinule kao medicinske sestre Crvenog krsta za ranjenike. Ovo je naročito odgovaralo lepoj Tatjani, koja je od malena bila praktična i imala prirodni talenat za vođstvo.
Tatjana je bila svetle puti, plavo-sivih očiju i lepe kestenjaste kose. U palati se govorilo kako je najlepša od četiri sestre i najsličnija majci Aleksandri, sa kojom je bila vrlo bliska. Štaviše, pričalo se kako je ona i najdraža caričina ćerka. Majka i ćerka delile su i zajedničke stavove oko neočekivanih načina lečenja jedinog muškog naslednika Alekseja, koji je bolovao od hemofilije i zbog čega je njegov život često bio u opasnosti. Majka je dovela u palatu Grigorija Raspućina, za kojeg je verovala da božji poslanik koji će izlečiti njenog sina. Iako su o njemu kružile priče da je najobičnija varalica, Tatjana ga je izuzetno cenila.
Na Kosovu su se zaljubili na prvi pogled: Razvod u kraljevskoj porodici nakon 11 godina braka (FOTO)
Ruski car Nikola II Romanov bilo je netipično liberalan za vladara onog vremena. Pokazao je to u nekoliko navrata, a pogotovo kada je srpski kralj Petar I Karađorđević zatražio ruku njegove Tatjane za svog sina i prestolonaslednika Aleksandra I.
Moje ćerke će same odabrati za koga će se udati", odgovorio mu je pismenim putem, iako su dogovoreni brakovi bili normalna pojava onog vremena.
Ali, primetio je da Aleksandar ne može da skine pogled sa njegove ćerke kada su došli u posetu. Bračni pregovori su prekinuti zbog izbijanja Prvog svetskog rata, ali par je navodno razmenjivao pisma sve do tragičnog završetka porodice Romanov. Tatjana se jedno vreme viđala i dopisivala sa rođakom Dmitrijem Jakovljevićem Malamom, koji je bio pripadnik carske vojske. Oduševio je ju neočekivanim darom - francuskim buldogom kojem je dala ime Ortipo.
Po izbijanju ruske revolucije 1917. godine, cela carska porodica uhapšena je i odvedena u Ekaterinburg. Iako su bili pod celodnevnim nadzorom, nisu oskudevali ni u čemu. Ruski je car bio oslobođen svih dužnosti i obavljao je sitnice kao svaki drugi muškarac - cepao je drva za ogrev, šetao imanjem i družio se sa svojom porodicom.
Postoje priče kako su se sestre Romanov zbližile sa tamničarima, i sa njima razgovarale tokom popodnevnog čaja kao sa poznanicima. Celu porodicu dočekao je tragični kraj 17. jula 1918. godine, kada su pogubljeni po nalogu Lenjina.
Vest o pogubljenju stigla je i na Solunski front, gde se Aleksandar I u suzama oprostio od nesuđene jugoslovenske kraljice. Njihovi ostaci ekshumirani su početkom devedesetih godina prošlog veka i sahranjeni u carskoj grobnici u Sankt Peterburgu, a cela porodica proglašena je svetom 2000. godine od strane Ruske pravoslavne crkve.
