Srpski fudbal je doživeo veliku tragediu. Bivši golman Partizana Radovan Radaković preminuo je u 52. godini života.
Informaciju je saopštio Mirko Poledica, nekadašnji fudbaler i predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera.
U toku karijere Radovan Radaković čuvao je mrežu Zemuna, Obilića, BSK-a iz Batajnice, čačanskog Borca, Standard Lijež i FK Lijež (Belgija), kragujevačkog Radničkog, beogradskog Partizana, austrijskog Šturma, Voždovca i lazarevačke Kolubare, a dugo se borio protiv opake bolesti.
Invazivno difusni tumor želuca mu je dijagonstifikovan nakon jedne naizgled rutinske kontrole, te je odmah morao da prekine trenersku karijeru.
- Pitao sam još koliko imam života. Bila je vrućina, hladan znoj, okrenula se cela soba, ceo život se okrene i prođe kroz vas za tih par sekundi. Kada je rekao od tri do pet meseci, bio sam se uplašio. Imao sam strah, ali kako vreme otiče i kako se borim sve je to manje i manje - govorio je Radovan.
Odlazak u Tursku mu je produžio život. Smršao je 50 kilograma, preživeo sepsu, ali njegova borba nije gotova posle te faze.
- Jedva sam mogao da pričam, a kamoli da hodam. Izvađen mi je želudac, žučna kesa, deo tankih creva i sve žlezde su povađene. Mnogo je teško to u glavi da se spoje kockice, doktori, psiholozi i psihijatri kažu samo treba pozitivno razmišljati. Jeste… Sve se ja slažem, ali najteže je bilo saznanje. Posle toga operacije i svi ti bolovi, sve to dođe i prođe, ali saznanje i u glavi što bude u tom momentu to je noćna mora.
Do Turske su troškovi lečenja koštali 220.000 evra, a prema bolnici u Turskoj je ostao dug od 50.000. Pomogli su mu mnogi bivši fudbaleri, a pomoć je u svakom trenutku bila potebna.
- Lazović je fenomenalan dečko koji je pokrenuo te neke momke iz Partizana. Hvala Bogu oduševili su me pojedini igrači Zvezde.
FK Miljakovac je umesto Partizana organizovao jedan meč za Radovana, pa su se legende crno-belih okupile, od Bate Mirkovića do Ljubinka Drulovića i Danka Lazovića. Humanitarni meč podržao je i Nemanja Vidić, a kroz donacije je dugo trajala borba Radovana za život.
Najbolje trenutke karijere doživeo je u dresu Partizana. Sa „crno-belima“ je dva puta bio šampion (2002, 2003) i jednom pobednik Kupa Jugoslavije (2001). Od 2004. je bio prvotimac austrijskog Šturma iz Graca, da bi se 2006. vratio u domovinu i ponovo obukao dres FK Zemun, a kasnije je branio i za FK Voždovac i Kolubaru iz Lazarevca. Dva puta je bio na golu reprezentacije Jugoslavije (2001), oba puta u kvalifikacijama za SP 2002. – protiv Rusije u Moskvi (1:1) i protiv Farskih Ostrva (6:0) u Beogradu.