Metak joj je ušao kroz oko i putovao 46 centimetara: Priča Malale Jusufzai, najhrabrije žene na svetu

Ujedinjene nacije proglasile su pre nekoliko godina 12. jul Malalinim danom, kako bi ceo svet odao počast Malali Jusufzai, jednoj od najhrabrijih žena u istoriji

Malala Jusufzai, najmlađa dobitnica Nobelove nagrade u istoriji, rođena je na današnji dan 1997. godine i jedna je od napoznatijih žena planete. Istaknuta aktivistkinja za ljudska prava, koju je Nobelov komitet nagradio 2014. za doprinos miru, danas ima tek 25 godina, a može da se pohvali da su Ujedinjene nacije ustanovile njen rođendan kao dan kada Malalu slavi ceo svet, pa je tako 12. jul Malalin dan.

Malala Jusufzai preklom je iz Mingaore, grada u provinciji Hajber-Pahtunva na severozapadu Pakistana. Ćerka je paštunskih sunita Zijaudina i Tor, a zanimljivo je da je rođena kod kuće, uz pomoć komšija, jer njena porodica nije mogla da priušti Malalinoj majci porođaj u bolnici.

Njeno ime Malala znači "pogođena bolom", a upravo je bol, uz strah i neizvesnost, pratio detinjstvo ove neobične devojke.

 

Iako se nisu mogli pohvaliti zavidnim finansijskim stanje, Malala je obrazovana zahvaljujući znanju njenog oca, koji je pesnik i aktivista koji se bavi promocijom obrazovanja, pa je ona još kao mala govorila paštunski, urdu i engleski jezik.

 

Dok je još bila mala, Zijaudin ju je ohrabrivao da se interesuje za politiku i govori o njoj, pa su do kasno u noć razgovarali o ovoj temi dok bi njena braća bila poslata na spavanje.

 

Budući da su u dolini Svat talibani devojčicama zabranili da se školuju i da je bila željna učenja i znanja, Malala se vrlo rano susrela sa svom okrutnošću koju žene trpe na Bliskom istoku. U znak revolta i kako bi podigla svest o teškom položaju žena pod talibanskom vlašću, Malala je — kada joj je bilo tek 11-12 godina — počela da piše blog za Bi-Bi-Si pod pseudonimom.

 

Opisivala je svoj život, borbe za prevlast nad dolinom Svat i ovoreno iznosila svoje stavove, posebno o obrazovanju koje je uskraćeno devojčicama. Ubrzo je o njoj "Njujork tajms" snimio dokumentarni film, sve je počeo da se interesuje za ovu hrabru devojčicu i objavljen je niz priča i intervjua koji svedoče o njenoj izuzetnosti. Dezmond Tutu, južnoafrički aktivista i anglikanski nadbiskup, već tada ju je nominovao za Međunarodnu dečiju nagradu za mir, koju je dobila 2013. godine.

 

Malala je bivala sve poznatija, a samim tim je i opasnost bila veća. Dok su se škole otvarale i zatvarale, a talibanski teror jačao, ona nije odustala od širenja svesti o problemima koji su svakodnevica devojčica u dolini Svat i rizikovala je uporno i iznova. Ubrzo je bila vrlo prepoznatljiva, a dobila je i prve pretnje smrću, najpre putem Fejsbuka.

— Rekla sam sebi. Malala, moraš da budeš hrabra. Ne smeš da se plašiš nikoga. Ti samo pokušavaš da se obrazuješ. Ne činiš nikakav zločin — svojevremeno je jednostavno objasnila ona.

 

Nakon izvesnog vremena, portparol pakistanskih talibana izjavio je da su oni "prinuđeni da reaguju", a na sastanku koji je održan tokom leta 2012. godine talibanski lideri su postigli dogovor da ubiju Malalu Jusufzai i tako je zauvek ućutkaju.

Devetog dana oktobra 2012, dok je autobusom vraćala sa ispita u dolinu Svat, tada petnaestogodišnja Malala upucana je u glavu. Maskirani taliban najpre je vikao: "Koja je od vas Malala? Javi se ili ću vas sve pobiti". Čim su je identifikovali, devojčici je pucano u glavu, a metak je "putovao" čak 46 centimetara — ušao je kroz njeno levo oko, prošao kroz vrat i završio u ramenu. Ranjene su još dve devojčice — Kainat Riaz i Šazija Ramzan, a obe su ostale dovoljno prisebne da se obrate medijima i podele pojedinosti o napadu.

 

Posle petočasovne opecije u Pešavaru, metak je izvađen, a lekari su potom bili prinuđeni da Malalai izvrše dekompresivnu kraniektomiju, odnosno da joj uklone deo lobanje kako bi bilo prostora za oticanje. Zaključeno je da je devojčici šansa da preživi oko 70 odsto. Posle neko vremena, video se pomak, a ceo svet nudio je Malali lečenje i pomoć. Na kraju je njena porodica odlučila da se preseli u Birmingem, gde je lečena u bolnici "Kraljica Elizabeta", dok je pakistanska Vlada pokrila sve troškove.

 

Osam dana posle napada, Malala je izašla iz kome, a lekari su procenili da je verovatnoća da će preživeti i u potpunosti se oporaviti znatno veća, a skoro mesec dana posle napada fotografisana je kako sedi na krevetu.

Usledilo je još operacija, još lečenja i još borbe, a Malala se zaista oporavila i nastavila da podiže svest o položaju svojih vršnjakinja i ostalih devojčica i mladih žena pod talibanima.

— Važnost našeg glasa shvatamo tek kada nas ućutkaju — ističe ona. — Ne shvatamo koliko nam je nešto važno dok ne pokušaju da nam to nešto otmu iz ruku.

 

Od marta 2013. do jula 2017. godine, pohađala je srednju školu za devočjice u Birmingemu, nakon čega se prijavila za tri engleska univerziteta. Posle razgovora, odlučila je da studira filozofiju, politiku i ekonomiju na Oksfordu, a diplomirala je uz počasti u junu 2020. godine.

Malala je i danas neumorna u svom aktivizmu, a svet joj se odužio na više načina. Pored brojnih humanitarnih događaja koji su održani za nju, kao i Madoninu posvetu pesme Human Nature Malali na jednom koncertu, jedan asteroid je 2015. godine nazvan Malala Jusufzai, a 2017. je od strane proglašena Glasnikom mira. Poznato je da je 2014. godine dobila i Nobelovu nagradu za mir, čime je postala druga Pakistanka i prva Paštunka u istoriji kojoj je uručeno ovo priznanje.

 

U novembru 2021. godine, godinu dana po završenim studijama, Malala se udala za svog partnera Asera Malika na skromnoj ceremoniji u Birmingemu.

— Danas je poseban dan u mom životu, Aser i ja smo se vezali da budemo partneri do kraja života. Uzbuđeni smo što ćemo ići zajedno putem koji je pred nama — poručila je ona tada.