Ukoliko želite bolji uvid u sudbinu malog čoveka u ratom zahvaćenom Avganistanu proteklih decenija, ovi naslovi mogli bi da vam pomognu da razumete makar delić horora kroz koje Avganistanci prolaze
Prošle su decenije, a svaki put kad stanovnici Avganistana pomisle da su pred njima bolji dani, dogodi se ono što mediji opisuju kao horor. I upravo je to najpribližniji opis životu u svakodnevnom strahu za život, kada čak i glasniji govor ili pokazivanje delića tela u javnosti može da bude brutalno kažnjeno.
O životu pod talibanima i o susretima sa sovjetskom, a potom i američkom vojskom, napisane su mnoge knjige i ispričane mnoge priče. Najveću popularnost stekao je Haled Hoseini, ali daleko od toga da je on jedini koji e uspeo da na papir prenese tragedije svog naroda.
NE PROPUSTITE
- "Lovac na zmajeve" ― Haled Hoseini
Debitantski roman pisca i Unicefovog ambasadora dobre volje Haleda Hoseinija objavljen je 2003. godine i preveden na 42 jezika i njegova popularnost ne jenjava, a tema o kojoj je u govorio je, nažalost, ovih dana ponovo aktuelna.
"Lovac na zmajeve" predstavlja nam priču o Amiru, mladom muškarcu iz Kabula i njegovom prijateljstvu s dečakom po imenu Hasan u poslednjim danima mira i dečije bezbrižnosti pred pad monarhije, sovjetske invazije i dolazak talibana. Tridesetosmogodišnji Amir priseća se prošlosti dok je u izbeglištvu u Americi, da bi potom bio da prinuđen da se vrati u razoreni Avganistan i pomogne Hasanovom sinu.
Kroz knjigu se provlači rečenica "Za tebe, ako treba i hiljadu puta", a svaki put kada je pročitate naježićete se kao prvog.
- "Hiljadu čudesnih sunaca" ― Haled Hoseini
Drugi roman avganistansko-američkog pisca je, nakon ogromnog uspeha "Lovca na zmajeve" željno dočekan i čitalačka publika nije razočarana.
Knjiga iz 2007. godine govori o trodecenijskom prijateljstvu između dveju ženakoje su zbog ratova koji su lomili Avganistan doživele teške gubitke i tragedije. Iako se Hoseini oslanja na iste elemente koje je koristio u svom prvom romanu, "Hiljadu čudesnih sunaca" još je potresnija priča, a glavne junakinje su Marijam i Lejla. Prva od njih dve je s 15 godina poslata u Kabul da se uda za 30 godina starijeg i ogorčenog Rašida, a dve decenije kasnije u njenu kuću punu nesreće stupa petnaestogodišnja Lejla. Očekivano, rađa se neraskidiva veza.
- "Život među senkama" ― Andrea Basfild
Čak i nakon što su talibani napustili ulice Kabula 2001. godine, njihobe senke, duge i zastrašujuće, ostale su na njegovim ulicama. Dečak Favad ima samo 11 godina, ali već je spoznao tragediju: ubijeni su mu otac i brat, sestra mu je oteta, a majka i on žive od milostinje. Međutim, tu nije kraj nesrećama...
- "Hiljadu odaja snova i strahova" ― Atik Rahimi
Francusko-avganistanski pisac i režiser rođen je u Kabulu i dosta se u karijeri bavio tragičnom sudbinom svog naroda i rodnog grada, a takva je i priča o Faradu, studentu koji živi u strahu za svoj život. On nam najpre opisuje Avganistan pre dolaska sovjetske vojske, a potom uz malo reči, što je inače karakteristika Rahimijevog stila, na dvestotinak strana približava razaranje jedne zemlje, naroda i njihovih snova.
- "Moj život s talibanima" ― Abdul Salam Zaef
Bivši avganistanski, odnosno talibanski ambasador u Pakistanu pre američke invazije na Avganistan objavio je na 2010. godine autobiografiju na engleskom jeziku, nazvanu "Moj život s talibanima".
― Ovu knjigu treba da pročita svako ko želi da sazna zašto je u Avganistanu sve pošlo tako užasno naopako, čak iako nam ne govori kako da se sve ispravi ― napisao je u njenoj recenziji za The Telegraph novinar Nik Meo.
On pruža uvid u život ove ektremističke grupe iz prve ruke i opisuje ideologiju ove organizacije, osvrćući se na svoj neobičan život. Zaef je uhapšen od strane američkih snaga 2001. godine, nakon čega je četiri godine proveo u zatvoru u Gvantanamu, a 2010. godine Savet bezbednosti UN skinuo je njegovo ime sa "crne liste" kako bi "lakše realizovala proces pomirenja u najvećem kriznom žarištu na svetu".
NE PROPUSTITE
