Kad joj je bilo 11 godina, njen otac je zatražio razvod, a majka je doživela nervni slom i završila u sanatorijumu na lečenju.
U Francuskoj je vrlo brzo nakon dolaska upoznala i zaljubila se u Rožera Vadima, reditelja koji je voleo da se hvali da je stvorio filmsku divu Brižit Bardo. S njom je pedesetih godina bio u braku, a razveli su se kad je shvatio da nije samo praznoglava plavuša jer, prema njegovu mišljenju, žena treba biti lepa i ne sme previše misliti, a još manje imati svoje stavove.
Džejn mi se činila idealna kandidatkinja za brak: lepa, mlada, s dodatnim bonusom što ima slavno prezime, koju će, smatrao je, moći da modelira po sopstvenom ukusu i od nje stvorili "Američku Brižit Bardo."
Dok su još bili vereni, nagovorio ju je da odbije ulogu u filmu “Doktor Živago” - jer bi zbog nje morala na devet meseci da ode na snimanje u Španiju.
Nakon što su se 1965. venčali još je više kontrolisao njenu karijeru. S njom je 1968. snimio erotski naučno-fantastični film “Barbarella” koji je postigao veliki komercijalni uspeh, ali se Džejn sve manje sviđao način na koji on zamišlja i njenu karijeru i njihov zajednički život. Iste je godine rodila ćerku Vanesu, ali ni dete nije moglo spasiti brak.
" Trebalo mi je tri godine da shvatim da smo nas dvoje potpuno različite osobe. Ne mogu biti u braku s muškarcem koji smatra da ima pravo dorađivati me kao osobu" - objasnila je posle zašto se odlučila na razvod i 1969. vratila u Ameriku.
Dok je živela u Parizu, upoznala je levičarske intelektualce poput filozofa Žana-Pola Sartrea i glumice Simon Sinjore i u Americi je, opijena njihovim
idejama, okrenula novi list.
Šezdesete su bile doba burnih protesta protiv rata u Vijetnamu, borbe za prava crnaca, nove muzike, filmova i načina života... Džejn Fonda priključila se protestima protiv rata, a otišla je i korak dalje - posetila je Vijetnam i fotografisala se s topničkom posadom vijetnamske vojske.
Javnost ju je optuživala da je izdajica, dala joj nadimak Hanoi Džejn i tražila da se osude na zatvorsku kaznu. Zbog njenih javnih ispada bio je ljut i njen otac.
I u Holivudu su mnogi izbegavali da rade s njom, ali tih je godina Džejn ipak snimila nekoliko zapaženih filmova i za ulogu u trileru “Detektiv Klute” 1971. dobila Oskara. Ali, bez obzira na prestižnu nagradu, Džejn je bila svesna da mora da imatkontrolu nad svojom karijerom pa je osnovala producentsku kuću Fonda Films, s kojom je 1978. snimila i film “Povratak kući” - i za ulogu u njemu dobila drugog Oskara.
U to je vreme već je bila u drugom braku, s Tomom Hejdenom, jednim od retkih političara koji su se divili njenom društvenom angažmanu. Venčali su se 1973. i u oktorbru iste godine dobili sina Troja koji je u matične knjige upisan s prezimenom O’Donovan Gariti, po svojoj baki s očeve strane - jer roditelji nisu želeli da mu detinjstvo bude obeleženo prezimenima koje su mnogi Amerikanci smatrali nepodobnima. Nekoliko godina kasnije Džejn Fonda i Tom Hejden usvojili su iz doma za napuštenu decu tinejdžerku Meri Luanu Vilijams, ćerku članova crnačke militantne organizacije Crni panteri..
Džejn se činilo da joj je život idiličan: Za razliku od Vadima, Tom Hajden podržavao ju je i u karijeri i u njenom političkom angažmanu.
Nastavak na sledećoj strani!
