Kad joj je bilo 11 godina, njen otac je zatražio razvod, a majka je doživela nervni slom i završila u sanatorijumu na lečenju.
Kao i mnogi drugi zatvoreni u svom domu, američka glumica Džejn Fonda ovih dana nosi udobnu odeću - ali s tom razlikom da ju je ona sama dizajnirala. Trenerke u sivoj i tamnoplavoj boji, s trakom u duginim bojama i natpisom Fonda, počela je i da prodaje, s ciljem podrške svojim humanitarnim fondacijama - ali i radnicima pogođenim Covidom-19.
Nekoliko dana ranije na svom profilu na Instagramu pokrenula je akciju za prikupljanje zaštitne opreme za medicinske radnike, na početku ove godine pozirala je uz portret Grete Tunberg i napisala: “Protiv klimatskih promena treba se boriti kao i protiv korona virusa”, a poslednjih meseci pre izbijanja pandemije bila je nekoliko puta uhapšena jer je pred Kapitolom držala govore zato što političari ne preduzimaju dovoljno da spreče klimatske promene.
Ukratko, Džejn Fonda odavno je naučila da se za sebe i svoje ideje treba boriti, a ne prepuštati se sudbini. Ali, nije uvek bila takva.
Mudrost dolazi s godinama i onda shvatite pravu istinu o tome da konce sopstvene sreće držite sopstvenim rukama, samo što se oni mnogima od straha zapetaljaju, objasnila je svoju životnu filozofiju.
Konci njene sreće zaista su bili zapetljani dugi niz godina. Ćerka pripadnice američkog visokog društva Fransis Ford Sejmour i holivudske zvezde Henrija Fonde bila je njihovo prvo dete.
Rođena je 21. decembra 1937. u Njujorku, gde su tada živeli njeni roditelji, koji su dve godine kasnije dobili i sina Pitera. Majka koja je patila od psihičkih problema i otac zaokupljen karijerom i saletanjem holivudskih lepotica bili su sve samo ne dobri roditelji. Često su se svađali i za decu su retko imali vremena pa Džejn Fonda svoje detinjstvo najčešće opisuje samo jednom rečju - otužno.
Kad joj je bilo 11 godina, njen otac je zatražio razvod, a majka je doživela nervni slom i završila u sanatorijumu na lečenju. Maloj Džejn otac je samo rekao da je mama otišla. Kad je jednog dana nakratko došla kući u pratnji medicinske sestre, Džejn se u sobi naspratu igrala s bratom. Pozvali su je da pozdravi majku, ali je ona odbila - i više je nikad nije videla. Džejn su rekli da je umrla od srčanog udara i tek je u školi saznala da joj se majka ubila.
Godinu dana nakon majčine smrti prijateljica mi je pokazala filmski časopis u kojem je pisalo da je moja majka prerezala britvom vrat na svoj 42. rođendan - otkrila je posle.
Nastavak na sledećoj strani!
Osećala sam se krivom za njenu smrt. Da sam barem sišla i pozdravila se s njom, možda se ne bi ubila. Dugo sam u sebi nosila tu krivicu. Mnogo godina kasnije dobila je medicinsku dokumentaciju iz bolnice u kojoj se njena majka lečila, otkrivši da je bila seksualno zlostavljana dok je bila devojčica i da je to uzrok mnogih njenih kasnijih psihičkih problema.
"Tek sam tada shvatila da nisam kriva za njenu smrt" - rekla je Džejn Fonda.
Bakin plan joj se nije dopao
Henri Fonda nije dugo tugovao. Ubrzo se oženio treći put, za glumicu Suzan Blančard, a deca za njega kao da nisu postojala pa je brigu o Džejn i Piteru preuzela njihova baka s majčine strane, Sofi Mildred Sejmur, brižna i dobronamerna, ali vrlo konzervativna i kruta. Prema baki Sofi, glavni cilj svake devojke je dobro se udati, po mogućnosti za mladića iz visokog društva i bogate porodice, a jedan od načina da to postigne je da studira na prestižnom koledžu Vasar, za decu američkih bogataša. Važnije od diplome, prema bakinom mišljenju, bilo je da tamo upozna prikladnog mladića i na zadnjoj godini objavi veridbu i da se nakon diplome uda za njega.
Džejn je nakon dve godine shvatila da na Vasaru neće ništa naučiti i odustala je od studija.
"Izašla sam iz Vasara glupa kao guska. Nikome na koledžu naše obrazovanje nije bilo važno" - rekla je.
Odlučila se sama školovati i otišla je u Evropu. Baka je bila užasnuta, ali otac joj je bez oklevanja dao novac za muzičku školu u Parizu. U to se doba razvodio od četvrte žene i planirao da se oženi peti put, pa je novac bio najlakši način da ne mora brinuti za ćerku.
Džejn je zaista počela da studira klavir, ali je brzo uvidela da to nije za nju, još kraće je studirala slikarstvo i na kraju se vratila u Ameriku i na nagovor prijateljice upisala školu glume Actors Studio, čiji je direktor bio Li Strasberg.
"Bio je prva osoba, osim mog oca, koji mi je rekao da sam telentovana i pomogao mi da steknem nešto bolje mišljenje o sebi" - rekla je Džejn.
Prvu malu ulogu dao joj je očev prijatelj, reditelj Džošua Logan, a iako "Tall Story" nije postigao uspeh, omogućio joj je da posle njega snimi još nekoliko filmova. Ali, bilo joj je jasno da prilike za glumu dobija zbog toga što ima slavnog oca pa se 1965. otisnula u Pariz gde će, nadala se, graditi karijeru na temelju sopstvenog talenta.
Nastavak na sledećoj strani!
U Francuskoj je vrlo brzo nakon dolaska upoznala i zaljubila se u Rožera Vadima, reditelja koji je voleo da se hvali da je stvorio filmsku divu Brižit Bardo. S njom je pedesetih godina bio u braku, a razveli su se kad je shvatio da nije samo praznoglava plavuša jer, prema njegovu mišljenju, žena treba biti lepa i ne sme previše misliti, a još manje imati svoje stavove.
Džejn mi se činila idealna kandidatkinja za brak: lepa, mlada, s dodatnim bonusom što ima slavno prezime, koju će, smatrao je, moći da modelira po sopstvenom ukusu i od nje stvorili "Američku Brižit Bardo."
Dok su još bili vereni, nagovorio ju je da odbije ulogu u filmu “Doktor Živago” - jer bi zbog nje morala na devet meseci da ode na snimanje u Španiju.
Nakon što su se 1965. venčali još je više kontrolisao njenu karijeru. S njom je 1968. snimio erotski naučno-fantastični film “Barbarella” koji je postigao veliki komercijalni uspeh, ali se Džejn sve manje sviđao način na koji on zamišlja i njenu karijeru i njihov zajednički život. Iste je godine rodila ćerku Vanesu, ali ni dete nije moglo spasiti brak.
" Trebalo mi je tri godine da shvatim da smo nas dvoje potpuno različite osobe. Ne mogu biti u braku s muškarcem koji smatra da ima pravo dorađivati me kao osobu" - objasnila je posle zašto se odlučila na razvod i 1969. vratila u Ameriku.
Dok je živela u Parizu, upoznala je levičarske intelektualce poput filozofa Žana-Pola Sartrea i glumice Simon Sinjore i u Americi je, opijena njihovim
idejama, okrenula novi list.
Šezdesete su bile doba burnih protesta protiv rata u Vijetnamu, borbe za prava crnaca, nove muzike, filmova i načina života... Džejn Fonda priključila se protestima protiv rata, a otišla je i korak dalje - posetila je Vijetnam i fotografisala se s topničkom posadom vijetnamske vojske.
Javnost ju je optuživala da je izdajica, dala joj nadimak Hanoi Džejn i tražila da se osude na zatvorsku kaznu. Zbog njenih javnih ispada bio je ljut i njen otac.
I u Holivudu su mnogi izbegavali da rade s njom, ali tih je godina Džejn ipak snimila nekoliko zapaženih filmova i za ulogu u trileru “Detektiv Klute” 1971. dobila Oskara. Ali, bez obzira na prestižnu nagradu, Džejn je bila svesna da mora da imatkontrolu nad svojom karijerom pa je osnovala producentsku kuću Fonda Films, s kojom je 1978. snimila i film “Povratak kući” - i za ulogu u njemu dobila drugog Oskara.
U to je vreme već je bila u drugom braku, s Tomom Hejdenom, jednim od retkih političara koji su se divili njenom društvenom angažmanu. Venčali su se 1973. i u oktorbru iste godine dobili sina Troja koji je u matične knjige upisan s prezimenom O’Donovan Gariti, po svojoj baki s očeve strane - jer roditelji nisu želeli da mu detinjstvo bude obeleženo prezimenima koje su mnogi Amerikanci smatrali nepodobnima. Nekoliko godina kasnije Džejn Fonda i Tom Hejden usvojili su iz doma za napuštenu decu tinejdžerku Meri Luanu Vilijams, ćerku članova crnačke militantne organizacije Crni panteri..
Džejn se činilo da joj je život idiličan: Za razliku od Vadima, Tom Hajden podržavao ju je i u karijeri i u njenom političkom angažmanu.
Nastavak na sledećoj strani!
I ona je podržavala njegove ambicije da dođe na vrh Demokratske strank, pratila ga na političkim skupovima i ulagala milione dolara u njegovu kampanju. A dok je ona pomagala Hejdenu u političkoj karijeri, on je sve teže podnosio da se o njemu govori kao o mužu slavne i bogate glumice. Zbog njega je vozila stari Volvo, a ne automobil kakav je mogla da priušti kao filmska zvezda. Umesto sata Kartije, pak, nosila je jeftini Tajmeks. Ništa joj nije bilo teško da promeni u svom životu jer je verovala u njega i njegove ideje - sve dok 1988. nije slučajno otkrila da već dugo ima ljubavnicu.
" Prvi put u životu pomislila sam na samoubistvo" - otkrila je.
Budući da nisu potpisali predbračni ugovor, Džejn Fonda je u razvodu finansijski loše prošla. Hejden je pre venčanja imao jedva pedeset hiljada dolara na računu, a iz braka je izišao, prema jednom izvoru, sa svotom od deset miliona dolara, a prema drugom dobio je čak trideset miliona. U to je vreme, naime, njena imovina bila procenjena na gotovo šezdeset miliona dolara - ne samo od glume nego i produkcije filmova kao i videokaseta s aerobikom, kojima je zarazila celi svet i prodala ih u gotovo dvadeset miliona primeraka.
Za novcem nije žalila jer joj je mnogo važnije bilo to što joj Hejden nije pravio probleme oko starateljstva nad decom. Kad je dobio njene milione, pristao je da ona ostanu da žive s majkom.
Iako je nakon dva bračna razočaranja mislila da se više nikada neće udati, život ju je još jednom iznenadio. Jedva godinu dana nakon razvoda upoznala je ekscentričnog milijardera Teda Tarnera, vlasnika TV mreže CNN.
Iako nije želela da uleće u novu vezu, prihvatila je Tarnerov poziv na večeru i nastavila da se druži s njim. Nakon samo nekoliko meseci, koliko god to sebi nije želela da prizna, shvatila je da nije odolela njegovom šarmu.
Znala je da je ženskaroš i da ima ogroman ego, ali je rekla "DA" kad ju je zaprosio. Venčali su se 1991. godine na njen 54. rođendan, a samo mesec dana kasnije, dok su se vozili u automobili, saznala je da je vara.
Pobesnela je, pretukla ga mobilnim telefonom i polila ga flašom pića - ali mu je ipak oprostila kad joj je obećao da se to više nikada neće ponoviti. Fonda i Tarner sledećih godina su postali jedan od najpoznatijih i najuticajnijih bračnih parova na svetu. Družili su se s političkim liderima i umetnicima, putovali i zabavljali se... Ali, Džejn se sve više osećala kao da živi u zlatnom kavezu.
"Ted smatra da mu žena mora biti na raspolaganju 24 sata dnevno i da je to prava ljubav. Meni se čini da on želi dadilju, a ne ženu." - objasnila je zašto se razvodi nakon deset godina braka.
Nakon razvoda joj je bilo teško, ali nije počela da se sažaljeva. Nastavila je da radi, priključila se pokretu za borbu protiv nasilja nad ženama, nastupala u predstavi “Vaginini monolozi” uz mnoge druge slavne glumice, pomagala u osnivanju sigurnih kuća za zlostavljane žene i u edukaciji žena u zemljama širom sveta. Nekoliko je godina, do 2017., bila u vezi s muzičkim producentom Ričardom Perijem, s kojima je i nakon raskida ostala u dobrim odnosima.
Snimila je i nekoliko filmova, od kojih su najuspešniji “Svekrva je kriva za sve”, “Porodična pravila” i “Klub zadovoljnih žena”, a od 2015. glumi u TV serijalu “Grejs and Frenki” o dvema ženama koje se sprijatelje nakon što saznaju da su se njihovi muževi zaljubili jedan u drugoga.
Objavila je i biografiju “My Life So Far” 2005., prodatu u više od milion primeraka, a šest godina kasnije još uspešniju knjigu “Prime Time”, 2011., u kojoj tvrdi da se žene ni u zrelim godinama ne moraju odreći životnih zadovoljstava i gde ih savetuje o fitnesu, seksu i ljubavi, a za nju je svojom vitkom linijom i aktivnim načinom života najbolja reklama.
NE PROPUSTITE
