OBOŽAVALI SU SE, ALI SE NJIHOVA LJUBAV ZAVRŠILA TRAGIČNO: Sin Džona Kenedija bio je LUDO zaljubljen u nju, ali njihova bajka nije imala SREĆAN KRAJ...

Tog dana se rodila još jedna priča o modernoj Pepeljugi koja je uspela da osvoji svog princa na belom konju, ali njihova bajka ipak je imala svoju drugu stranu

 

Džon Kenedi Mlađi, sin legendarnog američkog predsednika Džona F. Kenedija, početkom devedesetih nosio je titulu najseksepilnijeg muškarca na svetu.

 

Amerikanci su ga doživljavali poput svog princa i svi su s nestrpljenjem čekali vest o tome ko će naposljetku zarobiti njegovo srce.

Nakon romansa s Madonom, Sarom Džesikom Parker, Sindi Kraford, Bruk Šilds, Deril Hanom i brojnim drugim poznatim ženama, svi su mislili kako će u klan Kenedijevih ući neka slavna dama, ali Džona je osvojila skromna Kerolin Beset.

 

Sanjiva plavokosa lepotica prelepih očiju radila je u odnosima s javnošću modne kuće Kelvin Klajn kada je upoznala najpoželjnijeg američkog neženju.

 

Muškarac koji je za svoju mladu mogao da odabere bilo koju ženu na svetu, odabrao je onu koja nije bila ni bogata ni slavna, nije imala ugledno porodično poreklo niti je bila prepoznatljiva po nekim profesionalnim dostignućima. Kerolin je posedovala druge harizmatične kvalitete - posebnu lepotu, unikatan stil i oštru inteligenciju, piše Veniti Fer.

 

Ako će iko ukrasti našeg princa, onda to mora biti neka neokaljana princeza. To je bio stav medija i javnosti. Ali Kerolin nije moglo lako da se definiše. Bila je luckasta i maštovita. Bila je izgrađena osoba, rekao je Džonov prijatelj Džon Peri Barlou.

 

Ponašanjem i stavom odudarala je od mahom slavnih žena s kojima je Džon do tada bio u vezi. Mnoge od njih "bacale" su se na Džona zbog čega je on sumnjao u njihove motive. S druge strane, Kerolin nije bila nimalo impresionirana njegovom slavom. Upravo je time zarobila njegovo srce.

 

Prvi Džonov poziv na sastanak je odbila, ali na kraju se prepustila šarmu neodoljivog zavodnika. Kada se preselila u njegov stan u njujorškoj četvrti Trajbeka, mediji su počeli da nagađaju o veridbi zaljubljenog para.

 

Voleli su se jako i svađali su se jako. Ali bili su neverovatno zaljubljeni, prisetila se svojevremeno Ariel Paredes, lična asistentkinja Džonove majke Žaklin Kenedi Onazis.

 

 

Kamen spoticanja od početka njihove veze bilo je nezapamćen interes medija za njihov privatni život. Kerolin je od anonimne devojke koja je bez problema mogla neprimećeno da šeta Njujorkom postala meta fotografa koji su je pratili u stopu. S tom promenom se teško nosila.

 

Par se venčao u maloj crkvi na ostrvu Kamberlend, obasjani svetlošću sveća, u društvu porodice i najbližih prijatelja. Na kraju ceremonije Džon se okrenuo prema svom kumu i najboljem prijatelju, Entoniju Radzvilu, i šapnuo mu:

 

Nikada u životu nisam bio srećniji.

 

Tog dana se rodila još jedna priča o modernoj Pepeljugi koja je uspela da osvoji svog princa na belom konju, ali njihova bajka ipak je imala svoju drugu stranu.

 

Kada se u jesen 1996. godine par vratio s medenog meseca, ispred njihovog stana kampovali su novinari i fotografi. U pokušaju da zaštiti svoju suprugu, galantni Džon zamolio je okupljene predstavnike medija da ih malo puste na miru i daju Kerolin priliku da se navikne na svoju novu ulogu slavne osobe.

 

Džonu fotografi nisu smetali jer je odavno navikao na takav život. Njegovi prijatelji kažu da je uživao u interesu medija i doživljavao ga kao znak sopstvene moći. Znajući da ga kamere prate u stopu, šetao bi i džogirao Central Parkom bez majice, a kada bi ga paparaci ulovili na jedrenju, mirno bi im pozirao. Kerolin je želela drugačiji život.

 

 

Njeni prijatelji su ubrzo primetili da se slama pod pritiskom. Ukazivala je klasične znakove kliničke depresije. Nekoliko meseci nakon venčanja provodila bi sate plačući zaključana u svom stanu. Džon je morao da neguje mnoga prijateljstva i poznanstva. Ona nije želela da izlazi.Otkazivala bi večere, odbijala da odlazi na kućne zabave. Spalila je mnoge mostove, rekao je jedan njen prijatelj Veniti Feru.

 

Džonu je najviše zamerala to što ju je često ostavljao samu zbog posla i prijatelja. Vratio se i "momačkom" stilu života. Do kasnih večernjih sati ostajao bi u teretani, odlazio na putovanjasa svojom muškom ekipom, a Kerolin bi ga čekala kod kuće.

 

 

Nastavak na sledećoj strani

 

Vreme je prolazilo, a ona se sve teže nosila s osećajem usamljenosti. Njeni prijatelji iz modne industrije znali su da utehu često potraži i u – drogi.

 

Muškarac koji je za svoju mladu mogao da odabere bilo koju ženu na svetu, odabrao je onu koja nije bila ni bogata ni slavna, nije imala ugledno porodično poreklo niti je bila prepoznatljiva po nekim profesionalnim dostignućima. Kerolin je posedovala druge harizmatične kvalitete - posebnu lepotu, unikatan stil i oštru inteligenciju, piše Veniti Fer.

 

Ako će iko ukrasti našeg princa, onda to mora biti neka neokaljana princeza. To je bio stav medija i javnosti. Ali Kerolin nije moglo lako da se definiše. Bila je luckasta i maštovita. Bila je izgrađena osoba, rekao je Džonov prijatelj Džon Peri Barlou.

 

Ponašanjem i stavom odudarala je od mahom slavnih žena s kojima je Džon do tada bio u vezi. Mnoge od njih "bacale" su se na Džona zbog čega je on sumnjao u njihove motive. S druge strane, Kerolin nije bila nimalo impresionirana njegovom slavom. Upravo je time zarobila njegovo srce.

 

Par je krenuo na bračno savetovanje u pokušaju da reše svoje probleme, ali Kerolin je odustala od savetovanja nekoliko meseci kasnije kada je terapeut s njom pokušao da razgovara o konzumiranju kokaina.

 

Nakon toga nije više želela da deli spavaću sobu s Džonom i od tada je spavala u rezervnoj sobi u kojoj je on odlagao svoju opremu za vežbanje.

 

Džon se tada iselio iz njihovog stana i iznajmio apartman u njujorškom hotelu Stanhoup gde je nastavio s radom na svom magazinu Džorž.

 

Njegova majka Džeki nije podržavala njegov izlet u svet izdavaštva. Nikada nije pokazivao ni najmanji interes za ovaj tip biznisa. Nema nikakvog iskustva s novinarstvom. Zašto bi želio da pokrene tip magazina koji gura nos u privatne živote ljudi? On zna da ja to ne odobravam, poverila se svojevremeno prijateljima iz medija.

 

 

Nastavak na sledećoj strani

 

Nije to bilo prvi put da se majka i sin ne slažu po pitanju njegovih životnih odabira. Kada je Džon želeo da upiše studije glume na Jejlu, Džeki se žestoko usprotivila toj ideji iako su mnogi mislili kako je on rođeni glumac. Njegova želja za karijerom u svetu šoubiznisa često je bila predmet svađa između njih dvoje, a Džeki je na kraju uspela da ga nagovori da ipak upiše pravo.

 

Od želje da pokrene magazin nikada ga nije odgovorila. Džeki je umrla u maju 1994. godine, a prvi broj Džordža izašao je u septembru 1995. godine.

 

Jedan Džonov hobi takođe nije volela – časove letenja. Prema rečima porodičnih prijatelja, molila ga je da nikada ne pilotira sam. Kao da je predosetila tragediju koja će se dogoditi nekoliko godina nakon njene smrti.

 

Uoči venčanja Rori Kenedi, Džon se u predvorju svog hotela sastao s Kerolin i njenom sestrom Loren Beset.

 

Loren je bila odlučna u nameri da otuđene supružnike natera na iskrenu komunikaciju. Predložila je da zajedno otputuju na ostrvo Martas Vajnjard gde je venčanje trebalo da se održi.

 

Kerolin, Loren i Džon ukrcali su se 16. jula 1999. u večernjim satima u avion kojim je on odlučio da upravlja sam, bez kopilota.

 

Džon je pre poletanja javio kontroli leta, a na odredište nikada nije stigao. Avion se srušio iznad okeana. Istragom je utvrđeno kako je najverovatniji uzrok pada greška pilota koji nije uspeo da zadrži kontrolu nad letelicom nakon poletanja, a dokazi potencijalnog kvara na avionu nikada nisu pronađeni.

 

 

Nedelju dana kasnije, tela Džona, Kerolin i Loren su kremirana, a njihov pepeo prosut je u more nekoliko kilometara dalje od mesta nesreće.