Iako je pre nekoliko godina "Veniti Fer" napisao možda i najobimniji članak o Džejn Vrajtsmen, filantropu, kolekcionaru, muzejskom patronu i članici visokog društva, dobar deo njene životne priče obavijen je velom misterije, piše "Elle".
Čak i sada, sa svojih 98 godina, Džejn ne želi da razotkriva detalje iz svoje prošlosti, niti da govori o periodu odrastanja u malom gradiću u Mičigenu, pogotovo o stvarima koje se tiču njene porodice.
A govorilo se i pisalo svašta, najšokantnija je bila činjenica da je mirna, pristojna i uvek prijateljski raspoložena Džejn, preselivši se tokom velike depresije sa majkom u Los Anđeles, postala predmet ogovaranja upravo zbog majke, koja je bila njena sušta suprotnost.
Naime, Ajlin Larkin, majka tadašnje 16-godišnje Džejn koja je pohađala državnu srednju školu, vodila je buran noćni život i redovno izlazila u kafe "Gala" koji je poznat po gostima koji su mahom uključivali holivudski džet set.
Ajlin, rodom iz Alabame, posedovala je i jak južnjački akcenat i istu takvu ličnost i stav, o čemu je najbolje možda govorio njen nadimak - Čagi.
Sa druge strane, kako kažu drugovi iz njene srednje škole, Džejn je bila oličenje damskog ponašanja i prefinjenog stila, sve njene haljine bile su perfektne i ispeglane bolje od bilo čijih, dok je ona sama bila vrlo šarmantna, fina i komunikativna.
Uz sve to posedovala je sitnu, skladnu građu i privlačne crte lica, te ne čudi što se vrlo brzo uklopila u umetničko i džet-set društvo Holivuda.
Ovako prefinjena i otmena, sa manirima iz visokog društva Džejn je radeći kao model za kupaće kostime u jednoj robnoj kući, zapala za oko dve decenije starijem Čarlsu Vrajtsmenu - vlasniku naftne kompanije, koji je ugledavši Džejn izjavio: Želim ovo. Ne kostim, već devojku."
I to što je želeo imućni Čarls, koji je takođe stremio tome da dostigne one najviše slojeve društva u kojima nije bilo dovoljno samo biti bogat da biste postali deo prestižnog elitnog kruga, već i da negujete jedan imidž koji je podrazumevao ženu sa manirima, dobio je.
Upravo je Džejn bila njegova ulaznica za svet visokog društva kojim su oboje bili opčinjeni.
Zajedničkim snagama osvojili su i najtvrdokornije pripadnike elitnog američkog društva i postali cenjen i voljen par u prestižnim njujorškim krugovima.
Naime, Čarls je bio taj koji je u Džejn video kapacitet i talenat te joj je omogućio najbolje tutore francuskog jezika, profesore umetnosti, ali i stručnjake iz oblasti mode i enterijera.
Sve gore navedeno, mlada Džejn je uspešno savladala, a kako su njeni profesori kasnije naveli, razlog za to bila je činjeica da je Džejn svaka od ovih oblasti iskreno interesovala, a posebno polje umetnosti, te mode i enterijera za koji je imala i dara, što će se kasnije u nekoliko navrata i dokazati.
Uz novac i besprekoran ukus mlade gospođe Vrajtsmen, nije potrajalo mnogo pre no što je par osvojio najviše krugove društva u Palm Biču, gde je bio njihov prvi dom.
Džejn je zajedničkim snagama sa svojim učiteljem , čuvenim dekoraterom Stefanom Boudininom, predsednikom prestižne francuske kompanije za dizajn Mezon Jansen, uredila dom na obali Palm Biča.
Samo dekoracija vile, Čarlsa i Džejn koštala je preko 16 miliona dolara, što je za ono vreme bila više nego impozantna cifra.
Poseban detalj činili su bašta i dvorište, u kome se nalazio ogroman bazen okružen palmama, sa pogledom na more. Bazen je punjen morskom vodom, a tokom hladnijih večeri i zimskih meseci zagrevan je, te je bio omiljen među gostima Vrajtsmen para.
Kako su se velikom brzinom penjali ka vrhu društvene lestvice, tako su i imena njihovih prijatelja bila sve cenjenija.
Među ovim imenima, kao posebno bliski prijatelji isticali su se Žaklina i Džon F. Kenedi.
Upravo je Kenedi bio jedan od tih čuvenih gostiju koji je obožavao da provodi vreme u bazenu Vrajtsmen, kako zbog hedonizma, tako i zbog povrede leđa koju je imao.
Sa druge strane Žaklina se svojim odmerenim ponašanjem i damskom diskretnošću odlično slagala sa Džejn, te su ubrzo postale bliske prijateljice.
Njihovo prijateljstvo je učvršćeno, kada je Džejn postala član komiteta lepih umetnosti Bele kuće i svojim besprekornim ukusom savetovala Džeki u vezi preuređenja Bele kuće, te joj preporučila Boudinina, ali ujedno bila i finansijer za preuređenje Plave sobe - jedne od najvećih u Beloj kući.
Kada je Bela kuća konačno restauirana, iako je u tome veliku ulogu odigrala Džejn ni u jednom trenutku nije preuzela zasluge, već je sve skomno i dostojanstveno pripisala Džeki i njenom izvrsnom ukusu.
Pored toga što su se Vrajtsmena u jednom trenutku preselili na Menhetn - čemu su od starta i težili, a njihov dom je izgledao poput svojevrsnog muzeja sa najprefinjenijom dekoracijom, te izuzetno cenjenim umetninama, a ubrzo su zbog svog izuzetnog ukusa postali vrlo cenjeni u najvišim umetničkim krugovima Njujorka.
Tako je Džejn postala jedan od patrona njujorškog Metropolitan muzeja, dok su ona i Čarls bili jedni od najvećih američkih filantropista na polju umetnosti.
Čitava jedna soba iz njihovog njujorškog stana nalazi se upravo u Metroplitan muzeju, razlog za to su naravno ogromne vrednosti svakog parčeta nameštaja, koje je staro vekovima, a poreklo vodi iz neke od aristokratskih evropskih porodica.
NE PROPUSTITE
