Iako je uveliko zakoračila u desetu deceniju života, najdugovečnija britanska vladarka ne prestaje da intrigira javnost, koja se pita mora li kraljica da skriva svoje bogatstvo u tajnim poreskim rajevima
Prve decenije njene vladavine obeležilo je slabljenje britanske imperije, siromašenje i stagnacija u svakom smislu.
Foklandski rat 1982. godine, protiv koga su bili skoro svi Britanci, još više je urušio ugled parlamenta i Bakingemske palate. Elizabeta je tada, suočena s padom podrške, mudro prepoznala harizmu koju poseduje Dajana Spenser i u njoj videla priliku da sveža krv obezbedi nove simpatije naroda prema dinastiji, pa je uticala na svog sina, princa Čarlsa, da se venča s Ledi Di. U tome je uspela, pošto je Dajana postala miljenica nacije, a i šire.
Koliko je njen život bio pod lupom javnosti, govori i činjenica da je svojevremeno i najtiražniji britanski tabloid San na naslovnoj strani objavio fotografiju koja je nastala kada je kraljica Elizabeta imala svega šest godina, a na kojoj je pored svoje majke i sestre podigla desnu ruku u vazduh, u stilu nacističkog pozdrava. To je u Engleskoj izazvalo veliki skandal i pokrenulo lavinu reakcija. Tim povodom portparol Bakingemske palate obratio se javnosti:
- Razočaravajuće je što se fotografija koja je snimljena pre osam decenija, a potiče iz lične porodične arhive Njenog kraljevskog visočanstva, eksploatiše na ovaj način.
Put do prestola
Elizabeta Druga rođena je 21. aprila 1926. godine, kao prvo dete u braku princa Alberta od Jorka i ledi Elizabet Bovs-Lion. U vreme kada se rodila, britanski kralj bio je njen deda po ocu Džordž Peti, a ona je bila treća u redu nasledstva, posle strica Edvarda i oca Džordža. Krštena je u kapeli Bakingemske palate, a Elizabetu i njenu četiri godine mlađu sestru Margaritu vaspitavala je guvernanta, ali pod stalnim nadzorom njihove majke. Kad joj je deda preminuo januara 1936, na presto je došao njegov najstariji sin Edvard, čija je vladavina potrajala nekoliko meseci. Zbog neslaganja s britanskim parlamentom, kao i zbog ljubavi s Amerikankom Volis Vorfild, Edvard je abdicirao, a na presto je došao njegov mlađi brat i Elizabetin otac, princ Albert, koji posle krunisanja bira kraljevsko ime Džordž Šesti, a ona je postala prestolonaslednica.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
