Iako je uveliko zakoračila u desetu deceniju života, najdugovečnija britanska vladarka ne prestaje da intrigira javnost, koja se pita mora li kraljica da skriva svoje bogatstvo u tajnim poreskim rajevima
Ceo svet trese skandal utaje poreza na rajskim ostrvima, a u žiži interesovanja zbog ove afere našla se i britanska kraljica Elizabeta Druga, čiji su milioni uloženi u firmu koja prodaje kućne aparate na rate i uz visoke kamate.
Najdugovečniji engleski monarh očigledno voli poreski raj, jer je oko deset miliona funti njenog privatnog imanja završilo na Kajmanskim i Bermudskim ostrvima. Elizabetin računovođa Kris Adkok nije demantovao da je ona investirala u ofšor kompanije.
Grofovija ulaže samo u visokocenjene fondove privatnog kapitala po snažnoj preporuci naših finansijskih konsultanata - kazao je on.
Iako kraljičine investicije nisu ilegalne, britanski mediji smatraju da nije etički da monarh Velike Britanije ulaže u ovakav tip kompanija i da štedi na porezu. Ali to kao da nije neobično. Život i vladavina Elizabete Druge oduvek su privlačili pažnju medija, koji su u stopu pratili svaki njen korak otkako je stupila na presto.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
Prve decenije njene vladavine obeležilo je slabljenje britanske imperije, siromašenje i stagnacija u svakom smislu.
Foklandski rat 1982. godine, protiv koga su bili skoro svi Britanci, još više je urušio ugled parlamenta i Bakingemske palate. Elizabeta je tada, suočena s padom podrške, mudro prepoznala harizmu koju poseduje Dajana Spenser i u njoj videla priliku da sveža krv obezbedi nove simpatije naroda prema dinastiji, pa je uticala na svog sina, princa Čarlsa, da se venča s Ledi Di. U tome je uspela, pošto je Dajana postala miljenica nacije, a i šire.
Koliko je njen život bio pod lupom javnosti, govori i činjenica da je svojevremeno i najtiražniji britanski tabloid San na naslovnoj strani objavio fotografiju koja je nastala kada je kraljica Elizabeta imala svega šest godina, a na kojoj je pored svoje majke i sestre podigla desnu ruku u vazduh, u stilu nacističkog pozdrava. To je u Engleskoj izazvalo veliki skandal i pokrenulo lavinu reakcija. Tim povodom portparol Bakingemske palate obratio se javnosti:
- Razočaravajuće je što se fotografija koja je snimljena pre osam decenija, a potiče iz lične porodične arhive Njenog kraljevskog visočanstva, eksploatiše na ovaj način.
Put do prestola
Elizabeta Druga rođena je 21. aprila 1926. godine, kao prvo dete u braku princa Alberta od Jorka i ledi Elizabet Bovs-Lion. U vreme kada se rodila, britanski kralj bio je njen deda po ocu Džordž Peti, a ona je bila treća u redu nasledstva, posle strica Edvarda i oca Džordža. Krštena je u kapeli Bakingemske palate, a Elizabetu i njenu četiri godine mlađu sestru Margaritu vaspitavala je guvernanta, ali pod stalnim nadzorom njihove majke. Kad joj je deda preminuo januara 1936, na presto je došao njegov najstariji sin Edvard, čija je vladavina potrajala nekoliko meseci. Zbog neslaganja s britanskim parlamentom, kao i zbog ljubavi s Amerikankom Volis Vorfild, Edvard je abdicirao, a na presto je došao njegov mlađi brat i Elizabetin otac, princ Albert, koji posle krunisanja bira kraljevsko ime Džordž Šesti, a ona je postala prestolonaslednica.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
Ljubav u izbeglištvu
Zbog ugrožene bezbednosti u Drugom svetskom ratu, kraljica je živela u izbeglištvu, gde je kao četrnaestogodišnjakinja upoznala četiri godine starijeg princa Filipa, budućeg supruga i člana grčke kraljevske porodice. Oboje su učestvovali u ratu. Filip je pristupio Kraljevskoj mornarici, dok je Elizabeta 1945. godine, naučivši da vozi, postala vozač i mehaničar u pomoćnim teritorijalnim snagama. Venčali su se 1947. godine, a princ je morao da se odrekne prezimena, grčkih plemićkih titula i vere.
Za novo prezime odabrao je britansku verziju majčinog devojačkog - Mauntbaten. Dobio je titulu vojvode od Edinburga, a venčanju nije smeo da prisustvuje niko od njegovih rođaka iz Nemačke, osim njegove majke. Elizabeta je zadržala svoje, kraljevsko prezime Vindzor, s idejom da se njeni i Filipovi naslednici prezivaju Vindzor-Mauntbaten. Godinu dana posle venčanja dobili su prvo dete, princa Čarlsa, koji je imao 12 meseci kada su otišli na Maltu, gde su živeli do 1951. godine, ali je Elizabeta drugo dete, princezu Anu, rodila u Londonu. Deceniju posle toga, dobili su princa Endrua, a četiri godine kasnije i princa Edvarda.
Povratak ugleda krune
Početkom osamdesetih godina određene mere premijerke Margaret Tačer zaustavile su loše tendencije u Engleskoj, pa su utihnule i kritike stanovništva na račun britanske krune. U to vreme i princeza Dajana već je opčinila ne samo Britance već i ceo svet, pa je kraljevskoj porodici Vindzor neverovatnom brzinom ponovo počeo da raste ugled. Tokom vladavine, Elizabeta se trudila da obiđe što više država i da često posećuje zemlje Komonvelta, čija je takođe kraljica. Broj ovih zemalja se od početka njene vladavine do danas menjao zbog toga što su neke sticale nezavisnost, a druge rešile da priznaju britansku krunu kao svoju. Elizabeta je kao šef države posetila najviše zemalja sveta, ukupno 116. Nizom svečanosti, dijamantski jubilej proslavila je 2012, kada se navršilo 60 godina njene vladavine. Inače, u savremenoj istoriji čovečanstva do sada su, osim Elizabete, još samo tri monarha u svetu proslavila taj jubilej: kralj Bumibol iz Tajlanda, sultan Johora (današnji deo Malezije) i japanski car Hirohito.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
Vlasnica svih labudova
Svi neobeleženi labudovi u Britaniji tehnički pripadaju kraljici, mada se to vekovno pravilo poslednjih decenija odnosi samo na reku Temzu. Danas se ova tradicija ogleda u tome što se jednom godišnje organizuje "Swan Upping", svečana ceremonija koja traje pet dana, kada se svi labudovi iz reke uhvate, označe i puste. Na taj način se označavaju za službeni popis labudova, kada svaki primerak dobija svoj identifikacioni broj.
Osim toga, svi kitovi, jesetre i delfini koji plivaju britanskim vodama u pojasu do pet kilometara od obale u vlasništvu su monarha, i to prema odluci koju je još 1324. doneo kralj Edvard Drugi. Koliko je reč o ozbiljnom pravilu, govori i činjenica da ribari u britanskim vodama često imaju probleme sa zakonom zbog ulova ako se u njihove mreže uplete neki delfin ili jesetra, ukoliko prethodno nisu dobili Elizabetinu dozvolu.
