Živa legenda jugoslovenskog filma ostala je sama posle teških životnih tragedija, posle kojih joj ni najgori udarci ne mogu ništa
Proslavljena glumica Eva Ras (82) spada u poznate ličnosti koje su uvek otvoreno pričale o svom privatnom životu, pa i o velikim tragedijama i tugama koje su ih u njemu zadesile.
Tako je ona jednom prilikom pričala o svojoj borbi s depresijom i činjenici da je pomišljala da sebi oduzme život. Kako je objasnila, nakon što je saznala da neće dobiti nacionalnu penziju, uputila se na Brankov most, gde je sebe ipak podsetila da je preživela i mnogo gore stvari.
– Kad su mi javili da nisam dobila nacionalnu penziju, onda sam krenula prema Brankovom mostu i kad sam već stigla tamo rekla sam sebi: "Pa nećeš valjda tu sramotu da uradiš, da se ubiješ zbog toga što te ne cene, a nisi se ubila kad ti je ćerka umrla. Nisi se ubila kada ti je muž umro, koji te je obožavao. Nisi se ubila kad ti je majka umrla." I ja sam se radosno vratila u svoj stan i nisam se ubila – ispričala je Eva.
I, zaista, legendarna glumica ostavila je iza sebe velike životne bore i tragedije. Kako je ispričala u jednom intervjuu, imala je jedno dete, koje je dobila posle mnogo muka.
Glumica i njen pokojni suprug Radomir Stević Ras dugo su želeli potomstvo, a iako je više puta bila u drugom stanju, iznela je samo jednu trudnoću.
– Nisam mogla da imam više dece. Osam puta sam u životu bila trudna, a sedam puta je bio spontani pobačaj. Imala sam 40 godina kada je Ras preminuo i to se završilo – ispričala je Eva jednom prilikom.
Ipak, par je dobio jedno dete, veliki ponos i zenicu oka svojih roditelja.
– Posle šest godina braka dobili smo ćerku Krunu, 9. januara 1969. Mi smo sve vreme hteli da imamo dete, ali sam ja gubila bebe. Jednom, baš kad sam imala spontani, snimala sam film "Čovek nije tica" u Boru. Pravo iz bolnice "Narodni front" sedam u kola i idem u borski rudnik, penjem se na dimnjak, vozim lokomotivu, a krvarim – prisetila se Eva.
Radomir Stević Ras preminuo je u 52. godini, 22. novembra 1982. godine, a devet godina kasnije Eva je ostala i bez ćerke.
Kruna je iznenada preminula u Parizu, gde je živela i studirala, a Eva je jednom prilikom živo opisivala bolni trenutak kada je dobila najteže vesti u životu.
– Taj dan je trebalo da idem na premijeru u Suboticu i čekala sam kola da dođu po mene. Zvoni interfon, ja kažem da ću odmah sići dole, a oni odgovore: "Ne, mi ćemo doći kod vas". Tri policajca su došla u moj stan i pitaju me da li je moja ćerka bila u Parizu, a ja kažem: "Pa, ona je sada tamo", a oni meni kao iz topa: "Pa, ona je umrla!" Tako sam ja saznala – s bolom je ispričala Eva pre nekoliko godina.
– I, naravno, oni ništa ne znaju o tome, nego su me poslali da idem u Ministarstvo spoljnih poslova da mi oni kažu. Ali ni tamo ništa nisu znali. Pa su mi portiri rekli, onako, da me uteše valjda: "Ako niko ništa ne zna, možda je vaša ćerka i živa." To me je nekako držalo u nadi da zaista jeste. Na kraju su mi u policiji u Ljermontovljevoj rekli da je umrla, posle tri dana. Bio je to 3. jul 1993. Jedva sam uspela, uz pomoć ministra spoljnih poslova i još nekih ljudi, da deportujem Krunino telo i da je ovde sahranimo – ispričala je glumica.
Kako je istakla, sumnjala je da iza Krunine smrti stoji nešto vrlo složeno i opasno.
– Uz kovčeg smo dobili i nalaz obdukcije, francuska policija ništa nije otkrila i zapisali su da je umrla prirodnom smrću. Ja sam kasnije pričala nekim mojim kumovima da se ona tamo u Parizu možda upetljala u neke mračne stvari, politiku, i da je zato francuska policija napisala onako u izveštaju. Onda mi je moj kum Milenko Vučetić, pisac, rekao da pričam radnju kao iz filma "Nikita" i da to nema veze sa realnošću. Ne znam, tako je Bog hteo – rekla je.
Eva je u intervjuima uvek naglašavala oliko je ponosna na svoju ćerku i njene uspehe, koje je postigla vrlo mlada.
– Ono što niko ne može da porekne jeste da je Kruna Ras bila najmlađa srpska spisateljica koja je od sedme do dvanaeste godine objavila tri književna remek-dela – rekla je ona jednom.
Eva je jednom prilikom istakla da zbog svih tragedija koje su je u životu zadesile ne može da gleda na život površno i da smatra da uteha ne postoji.
– A pošto sam ja sahranila celu svoju porodicu, onda ne mogu površno da gledam. Nema utehe. Uteha će biti kad im se budem pridružila. To čekam svakog dana, ali svakog dana se probudim. Nikad nisam imala planove da ovoliko živim. Ja sam Božjom voljom gubitnik na ovom svetu – kaže Rasova.