"Žena koja plače" zbog njega se odrekla svojih snova: Jugoslovenka koju je voleo i uništio Pablo Pikaso

Teodora Marković bila je jedna od ljubavnica slavnog umetnika.

Teodora Marković, poznatija kao Dora Mar rođena je 1907. godine.

 

Ćerka čuvenog hrvatskog arhitekte Josipa Markovića i Francuskinje Lujze Isevoazan, odrasla je na relaciji Argentina-Francuska između roditelja i baba i deda. 

 

Odrasla je u nesigurnu lepoticu koja je patila od anksioznosti i depresije.

 

Upisala je studije slikarstva u Parizu, pa se ubrzo prebacila na studije fotografije.

 

Polako se afirmisala kao umetnica i 1931.godine je u Parizu otovrila samostalni studio.

Tada je i nastalo njeno umetničko ime Dora Mar.

 

Umetnika Pabla Pikasa je upoznala 1936. godine an terasi pariskog kafića Les Deux Magots, ali to nije bio slučajan susret.

 

Ona je želela da ga upozna, a pošto je znala da Pablo Pikaso često posećuje pomenuti kafić, došla je tu sa prijateljem i odsutno se igrala nožem zabadajući ga između prstiju u iščekivanju susreta. 

 

Međutim,u jednom trenutku, Dora je promašila i nožem pogodila prst. Pikaso joj je maramicom zaustavio krv, a Teodorinu rukavicu natopljenu krvlju stavio u džep, a kako kažu, čuvao ju je kao amajliju do kraja života. 

Narednih 9 godina trajala njihova burna veza koja je započela maltene odmah po upoznavanju.

 

Da je njihova veza bila dinamična i nesvakidašnja govori i jedan isečak iz života kada se Dora Mar jednom prilikom u ateljeu srela sa PIkasovom ljbuavnicom Marijom Terezom Valter, pa je došlo i do tuče.

 

Nakon ovog događaa, Dora se uselila u Pikasov stan, a Marija Tereza je morala da se iseli zajedno sa njihovom ćerkom.

 

Tuču Teodore i Marije Tereze, PIkaso je zabeležio na slici "Borba u kavezu" na kojoj je pikazao dve golubice.

 

Dora Mar je bila crna i čerupala je belu pticu, Mariju Terezu.

 

Pikao je Doru Mar zvao svojom privatnom muzom, pa je tokom njihove veze naslikao nekoliko desetina Dorinih portreta.

 

Na svima je prikazana kao "žena koja plače", kao lepotica tužnih, krupnih očiju koju izjeda unutrašnji nemir.

 

PIkaso je govorio kako ne bi mogao da je naslika kao ženu koja se smeje, ona je za njega uvek bila u suzama. 

Njihova veza je bila destruktivna i zahtevna (tražio je da ostavi fotografiju i da se posveti slikarstvu), a za Pikasa plodonosna.

 

Dora se odrekla fotografije u kojoj je bila originalna i počela da slika. 

 

Dok su bili u vezi, Pablo Pikaso je naslikao svoje verovatno najpoznatije delo "Gerniku".

 

Upravo je Dora Mar bila jedini fotograf koji je zabeležio stvaranje ove slike od početka do kraja. 

 

 

Česte svađe Pikasa i Dore, njegova neverstva, kao i to što nije mogla da ima dece, dovele su do sve lošijeg psihičkog stanja Dore Mar.

 

Na kraju ju je Pikaso ostavio zbog 40 godina mlađe slikarske Fransoaz Žilo, mada je njihova veza potrajala još dve godine nakon raskida. 

 

Nakon što ju je ostavio, Dora je doživela nervni slom i nije se dugo oporavila.

 

Tek nakon smrti Dore Mar 1997. otkriveno je da je umetnica u nekom trenutku posle raskida sa Pikasom ipak nastavila da stvara.