Život bez planova
Tokom devedesetih Džejn staje iza kamere u ulozi reditelja jednog dokumentarnog i jednog dugometražnog filma. Ipak, njena preokupacija tih godina postaje humanitarni rad, tokom kojeg se zalaže za antirasizam i poštovanje ljudskih prava. U jednoj od svojih humanitarnih akcija, posećuje ratom zahvaćeno područje u Bosni i Hercegovini.
- Kad sam išla u Sarajevo, bila sam svesna da se tamo događaju strašne stvari, da ljudi ginu i da su kuće bombardovane. Budući da je moja majka preživela Drugi svetski rat i bombardovanje Londona, pitala sam je šta je ponela sa sobom u sklonište. Dugo je razmišljala i rekla: Ponela sam sa sobom svoj omiljeni parfem. Ostala sam zatečena: Mama, pa zar nisi ponela hranu ili odeću? Rekla je: Nikako. Podstaknuta time, pokupovala sam za tamošnje studentkinje brojne sitnice iz Pariza, od balzama za usne pa do donjeg veša. Kad sam došla u Sarajevo, ljudi su bili, logično, srećni što sam im donela dečju hranu, ali su žene bile oduševljene sitnicama. Tada sam znala da je moja majka bila u pravu – rekla je u jednom intervjuu.
U septembru 2004. dobila je jednu od najvećih francuskih počasti Orden za nacionalne zasluge, kao nagradu za dve i po decenije dugu filmsku i muzičku karijeru i snažno zalaganje u međunarodnim humanitarnim akcijama. Četiri godine kasnije Džejn režira i glumi u filmu Kutije, koji je prikazan na Kanskom festivalu. Ostvarenje je puno autobiografskih elemenata i, kako je sama Birkinova istakla, predstavlja njenu stranu priče koju je želela da podeli sa svetom.
- Dugo mi je trebalo da napišem ovu priču, a i mislila sam da niko neće biti zainteresovan za nju. U međuvremenu, moja ćerka Šarlot počela je da čita delove priče i pomislila sam kako bi neke stvari iz filma mogle da je povrede. Tada sam shvatila kako nisam svojim muževima dala šansu da nešto kažu i da ih retko spominjem. A možda i sve to što sam napisala nije bila istina u potpunosti. Nisam želela da pričam životnu priču iako mi za tako nešto nude veliki novac poslednjih 20 godina. Moja majka čak mi je jednom rekla kako bih tako mogla da popunim bankovni račun. Rekla sam joj: Ne mogu, povredila bih još ljudi.
Kada su je u jednom intervjuu pitali da li se kaje zbog bilo čega u životu, rekla je da nikada ne gleda u prošlost.
- Ne smete žaliti ni zbog čega, ne smete se vraćati u prošlost. Ako to uradite, onda ćete samo žaliti, ništa novo se neće dogoditi u vašem životu. To je poput teorije leptira. Svi smo mi nekada imali put kojim je trebalo da ide naš život, ali tada je naišao neki kamion i odvezao nas u suprotnom smeru, zanimljivijem. Dakle, ako ste otvoreni za sve vrste iznenađenja i zanimaju vas drugi ljudi, prihvatite život u onom obliku u kojem vas je zadesio. Ništa ne treba planirati.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
