Glumica i pevačica Džejn Malori Birkin rođena je 16. decembra 1946. u Londonu kao ćerka Dejvida Birkina, kapetana Britanske kraljevske ratne mornarice i uspešne pozorišne glumice Džudi Kembel. Sredinom šezdesetih godina počinje amaterski da se bavi glumom.
- Moja majka bila je prema meni blaga i sve mi je dopuštala. Govorila je: Nakon svega što je prošla, Džejn može da živi onako kako joj se sviđa. Ona je veliki borac – rekla je Džejn u jednom intervjuu prisećajući se svog detinjstva.
- Sećanje je selektivno poput mašine za pranje veša. Nekada ne želite da se sećate nekih stvari, a nekada je zadovoljstvo prikazati sebe drugačije. Sećam se da sam namerno izazivala sažaljenje kod ljudi. Izmišljala sam stvari, a majka mi je govorila da nisam fer. Govorila sam da sam usvojena, da uopšte ne ličim na svoju porodicu i da imam brata koji je samo devet meseci stariji od mene. Tako sam tražila pažnju. Majka je na sve to govorila: Džejn se toliko trudi, ali od nje nikada neće biti ništa – ponekad je umela da bude kontradiktorna Birkinova.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
Volim te… Ni ja tebe
Sa 19 godina debitovala je u filmu Ričarda Lestera The Knack, a posle dve godine proslavila se ulogom u ostvarenju Uvećanje. Tada se udala za britanskog muzičara Džona Berija s kojim je dobila ćerku Kejt, ali taj brak raspao se brzo. Sa 22 godine dobila je ulogu u francuskom filmu Slogan, iako nije znala ni reč francuskog, a partner joj je bio tada četrdesetogodišnji Serž Genzbur, poznati zavodnik i ljubitelj divljih noćnih provoda. Seržov stav prema njoj bio je negativan u početku. Nije mu bila ni privlačna, ni draga, ali ipak se postepeno zaljubljivao u nju.
- Taj arogantan i pompezni snob jednostavno me prezire – govorila je Birkinova. Ipak, ubrzo su uplovili u strasnu vezu koja je često punila novinske stupce. Ludi noćni provodi, seks, duvan, alkohol i muzika bili su deo njihove svakodnevice. Nakon prvog zajedničkog filma, Džejn i Serž glumili su zajedno u još tri, ali ništa ih nije proslavilo kao pesma Je t’aime… Moi Non Plus, u prevodu Volim te… ni ja tebe iz 1969. godine.
O senzualnosti ove pesme i danas se polemiše. Zavodnik i šarmer bez premca, Serž je tih godina bio opčinjen francuskom glumicom i seks-simbolom Brižit Bardo. Zapravo, tu pesmu napisao je za nju. Naime, Brižit je u to vreme bila u braku s nemačkim plejbojem i bogatašem Ginterom Saksom, ali kako je bila veoma nezadovoljna njihovim odnosom, odlučila je da prihvati Seržov poziv na večeru. On je kasnije i sam priznao da je taj njihov izlazak bio potpuna katastrofa jer je on bio izbezumljen njenom lepotom i potpuno zbunjen. Brižit ga je nakon toga nazvala i zamolila da joj napiše jednu lepu ljubavnu pesmu ukoliko želi da popravi prvi utisak. Već sledećeg jutra imao je dva nova hita: Bonnie et Clyde i Je T’aime … Moi Non Plus.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
Mikrofon u krevetu
Druga numera toliko se svidela Brižit da je odmah pristala da je snimi sa Seržom u studiju. Pesma je bila spremna za objavljivanje, ali Bardo se predomislila i povukla svoj pristanak za njeno javno publikovanje. Plašila se reakcije svog tadašnjeg muža pa je zamolila Serža da je ne objavi, na šta je on i pristao. Tek kada se razvela 1986. godine, otkrila je medijima celu priču o pesmi. Godinu dana nakon prvog snimanja Je T’aime … Moi Non Plus, tu istu pesmu Serž je snimio s novom ljubavnicom, Džejn Birkin.
- Otpevala sam ovu pesmu jer nisam želela da je bilo ko drugi otpeva – izjavila je svojevremeno Džejn. Erotski naboj kako u rečima, tako i u njenoj izvedbi pokrenuo je spekulacije da je par tokom snimanja dueta zaista vodio ljubav. Serž je na takva nagađanja odgovarao da je bolje što se to zaista nije desilo, jer bi traka trajala mnogo duže. Na početku, pesma je zabranjivana na većini radio-stanica u Evropi, u Švedskoj, Španiji, Brazilu, Britaniji, Italiji pa čak i Francuskoj, gde je bilo dozvoljeno njeno emitovanje, ali samo nakon 23 sata. Nekad zabranjivana, danas se smatra jednom od najlepših ljubavnih pjesama ikada napisanih.
- Je t’aime… je samo jedna od Seržovih sjajnih numera, kojih ima na stotine. Ipak, znam da je to pesma uz koju će me sahraniti. Kada umrem, na vestima će prikazivati moje fotografije uz zvukove te melodije. I nemam ništa protiv toga – izjavila je jednom prilikom Džejn koja je upravo zahvaljujući toj pesmi postala poznatija kao pevačica nego glumica. Njena karijera krenula je uzlaznom putanjom i ona je osvojila francusko tržište.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
Pokušaj samoubistva
Bez obzira na buran i boemski život koji su vodili, strast i svađe kao sastavni deo tog odnosa, Serž i Džejn svoju intimu delili su bez zadrške s medijima, uživali su u pažnji, pa makar ona bila i negativna. Njihovoj ludoj i divljoj vezi niko i ništa nije smetalo. Oboje su bili poznati po eksplozivnim energijama i javne afere bile su uobičajene u njihovim životima. Jednom prilikom posvađali su se u Parizu, u hotelu Castel i Džejn se na kraju bacila u Senu. Serž je skočio i spasao je, a sve se završilo tako što su se nasmejani vratili kući.
- Posvađali smo se u nekom noćnom klubu. Bila sam toliko besna da sam mu bacila u lice pitu koja se nalazila na našem stolu. Izgledalo je kao scena iz filma, pogodila sam ga pravo u lice. On je izašao iz kluba, a delovi pite padali su s njegove glave. U trenutku sam se pokajala, ali nisam znala kako da ispravim grešku. Nisam bila sigurna čak ni da li mu je uopšte još stalo do mene. Izašla sam iz kluba, pratila ga, a kada je došao do obale Sene, bacila sam se u reku. On je to video i bacio se za mnom. Zagrlio me je i znala sam da mi je oprostio. Baš smo se detinjasto ponašali – rekla je u jednom intervjuu i dodala:
- Znam da većini ljudi moj život sa Seržom izgleda čudno, ali nama je tada bilo najnormalnije da se vratimo u šest ujutro kući, probudimo decu, napravimo im doručak i onda odemo na spavanje. Pokupili bismo ih poslepodne iz škole, odveli na igranje u park i na večeru u restoran, a nakon toga bi oni otišli na spavanje, a mi u noćni život. Tako je izgledao naš uobičajeni dan. Da li je to bio najbolji mogući život? Ne znam. Jesmo li bili dobri roditelji? Ne znam. Ali, znam da je bilo tako i da to ne mogu da promenim – ispričala je Džejn koja je sa Seržom 1971. godine dobila ćerku Šarlot.
- Mojoj ćerki često je krvario nos i ona tvrdi da nikada nisam bila kraj nje kad joj se to događalo, a starija sestra nije mogla da joj pomogne jer nije mogla da podnese da vidi krv. Ja se toga ne sećam, ali ne, nisam uvek bila uz nju, provodila sam se sa Seržom obilazeći noćne klubove – bila je iskrena Birkinova.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
Pet minuta slave
Narednih godina Džejn je igrala u nekoliko nezapaženih filmova, jer je sva pažnja medija bila fokusirana na njenu vezu sa Seržom i uticaju koji je imala na njegovu muziku. Za razliku od nje, koja tih godina nije imala isuviše uspeha na velikom platnu, Serž je snimio jedan od svojih najboljih albuma. Govorio je da je Džejn njegova muza i ona koja pokreće njegove note. Ali, to njoj nije bilo dovoljno. Ona je želela svojih pet minuta. Igrom sudbine, sledeća i jedna od njenih zapaženijih uloga biće 1973. u filmu Don Žuan, u kom je igrala ljubavnicu nikog drugog do Brižit Bardo. Proboj jedne engleske glumice na francusko tržište nije bio nimalo lak, pa je Džejn isuviše često igrala lepe, glupe i promiskuitetne likove. Međutim, konačnu potvrdu svog talenta i truda, dobila je 1975. godine, odigravši ulogu svoga života, u filmu istog naziva kao i duet koji ju je učinio svetski slavnom. Kontroverzna priča puna seksualnog naboja još jednom je uzdrmala francusku javnost, podelila kritičare, a vezu Genzbur-Birkin još jednom stavila u prvi medijski plan. Iako je film bio podvrgnut žestokoj cenzuri, izvrsna gluma Birkinove jednostavno nije mogla da se cenzuriše. Džejn je bila nominovana za nagradu Cezar u kategoriji najbolje glavne glumice, a film je ostao zabeležen u svetskoj kinematografiji pod kategorijom kultni. Tih godina, Džejn je imala uspeha i na polju muzičke karijere, te tako u saradnji sa svojim partnerom izvodi više izuzetno popularnih pesama, među kojima su neke postale pravi evergrin. Krajem 70-ih, njena filmska karijera takođe dostiže vrhunac kada igra rame uz rame sa francuskom filmskom veličinom Žan-Polom Belmondom u filmu L’Animal iz 1977. godine i Piterom Justinovom u Smrti na Nilu iz 1978. godine.
Težak rastanak
Početkom 80-ih, Džejn polako nestaje kako s velikog platna, tako i sa francuske muzičke scene. Čini se da je to bila samo jedna od posledica teškog rastanka s višegodišnjim partnerom Seržom, koji je sve više tonuo u alkoholizam i depresiju. Iako ga je beskonačno volela, nije mogla više da trpi njegovo ponašanje, pa ga je napustila, ali su do kraja njegovog života ostali bliski prijatelji. Ubrzo nakon rastanka sa Seržom, Džejn snima jedan od važnijih filmova u svojoj filmografiji La Fille Prodigue. Tokom rada na njemu, započinje strasnu aferu sa rediteljem Žakom Doajonom, s kojim će ostati u vezi narednih 12 godina. Kada je ostala trudna sa Žakom, Genzbur joj je poslao kutije s dečjom odećom, a kasnije je bio i kum njenoj ćerki Lu. Tri godine nakon rastanka, partnerstvo Genzbur–Birkin biće obnovljeno, a proizvod nove saradnje jedna je od najkvalitetnijih ploča koju je Džejn ikada snimila. Serž je napisao celokupan album na samom vrhuncu svog autodestruktivnog ponašanja, koji je podrazumevao ogromne količine alkohola i bezbrojne skandale u javnosti. Ipak, pesme koje je te 1983. napisao za Džejn bile su čisto savršenstvo. Saradnju će nastaviti na još dva albuma Lost Song iz 1987. i Amours des feintes iz 1990, poslednjem koji su radili zajedno. Serž je preminuo sledeće godine, a samo par dana posle njega, Džejn je ostala i bez oca. Kako je sama isticala, bio je to gubitak dvojice najbitnijih muškarca u njenom životu.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
Život bez planova
Tokom devedesetih Džejn staje iza kamere u ulozi reditelja jednog dokumentarnog i jednog dugometražnog filma. Ipak, njena preokupacija tih godina postaje humanitarni rad, tokom kojeg se zalaže za antirasizam i poštovanje ljudskih prava. U jednoj od svojih humanitarnih akcija, posećuje ratom zahvaćeno područje u Bosni i Hercegovini.
- Kad sam išla u Sarajevo, bila sam svesna da se tamo događaju strašne stvari, da ljudi ginu i da su kuće bombardovane. Budući da je moja majka preživela Drugi svetski rat i bombardovanje Londona, pitala sam je šta je ponela sa sobom u sklonište. Dugo je razmišljala i rekla: Ponela sam sa sobom svoj omiljeni parfem. Ostala sam zatečena: Mama, pa zar nisi ponela hranu ili odeću? Rekla je: Nikako. Podstaknuta time, pokupovala sam za tamošnje studentkinje brojne sitnice iz Pariza, od balzama za usne pa do donjeg veša. Kad sam došla u Sarajevo, ljudi su bili, logično, srećni što sam im donela dečju hranu, ali su žene bile oduševljene sitnicama. Tada sam znala da je moja majka bila u pravu – rekla je u jednom intervjuu.
U septembru 2004. dobila je jednu od najvećih francuskih počasti Orden za nacionalne zasluge, kao nagradu za dve i po decenije dugu filmsku i muzičku karijeru i snažno zalaganje u međunarodnim humanitarnim akcijama. Četiri godine kasnije Džejn režira i glumi u filmu Kutije, koji je prikazan na Kanskom festivalu. Ostvarenje je puno autobiografskih elemenata i, kako je sama Birkinova istakla, predstavlja njenu stranu priče koju je želela da podeli sa svetom.
- Dugo mi je trebalo da napišem ovu priču, a i mislila sam da niko neće biti zainteresovan za nju. U međuvremenu, moja ćerka Šarlot počela je da čita delove priče i pomislila sam kako bi neke stvari iz filma mogle da je povrede. Tada sam shvatila kako nisam svojim muževima dala šansu da nešto kažu i da ih retko spominjem. A možda i sve to što sam napisala nije bila istina u potpunosti. Nisam želela da pričam životnu priču iako mi za tako nešto nude veliki novac poslednjih 20 godina. Moja majka čak mi je jednom rekla kako bih tako mogla da popunim bankovni račun. Rekla sam joj: Ne mogu, povredila bih još ljudi.
Kada su je u jednom intervjuu pitali da li se kaje zbog bilo čega u životu, rekla je da nikada ne gleda u prošlost.
- Ne smete žaliti ni zbog čega, ne smete se vraćati u prošlost. Ako to uradite, onda ćete samo žaliti, ništa novo se neće dogoditi u vašem životu. To je poput teorije leptira. Svi smo mi nekada imali put kojim je trebalo da ide naš život, ali tada je naišao neki kamion i odvezao nas u suprotnom smeru, zanimljivijem. Dakle, ako ste otvoreni za sve vrste iznenađenja i zanimaju vas drugi ljudi, prihvatite život u onom obliku u kojem vas je zadesio. Ništa ne treba planirati.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
Nastanak čuvene Birkin torbe
U avionu iz Pariza za London, početkom osamdesetih godina prošlog veka, slučajno su se upoznali čelnik modne kuće Hermes Žan-Luj Dima i Džejn Birkin. U toku leta, otvorila se njena slamnata torba i sav sadržaj prosuo se po podu aviona. Frustrirana zbog tog događaja požalila se Dimi kako ne može da pronađe adekvatnu torbu za sebe, a on joj je obećao da će je njegova kompanija dizajnirati jedan model specijalno za nju. Tako je i bilo. Čuvena Birkin torba nastala je 1984, dve godine posle susreta u avionu. U početku, Džejn je na ime naknade zbog korišćenja njenog imena dobijala torbe besplatno, a sada joj se godišnje isplaćuje svota koju ona potom daruje u humanitarne svrhe po svom izboru.
Misteriozna smrt ćerke
Svetsku javnost 2013. godine potresla je vest da je britanska fotografkinja Kejt Beri, ćerka glumice Džejn Birkin iz prvog braka, pronađena mrtva na pločniku ispred svog stana u Parizu. Nagađa se da se Kejt, koja se godinama borila sa zavisnošću od alkohola i droga, bacila kroz prozor svog stana. Iz policije su rekli da je slučaj pod istragom i dodali da su ulazna vrata njenog stana, u kojem su pronađeni antidepresivi, bila zaključana. Do danas, četiri godine posle, Džejn nije želela da priča o ovom nesrećnom slučaju pa pravi razlog smrti nije ni otkriven.
