Pet minuta slave
Narednih godina Džejn je igrala u nekoliko nezapaženih filmova, jer je sva pažnja medija bila fokusirana na njenu vezu sa Seržom i uticaju koji je imala na njegovu muziku. Za razliku od nje, koja tih godina nije imala isuviše uspeha na velikom platnu, Serž je snimio jedan od svojih najboljih albuma. Govorio je da je Džejn njegova muza i ona koja pokreće njegove note. Ali, to njoj nije bilo dovoljno. Ona je želela svojih pet minuta. Igrom sudbine, sledeća i jedna od njenih zapaženijih uloga biće 1973. u filmu Don Žuan, u kom je igrala ljubavnicu nikog drugog do Brižit Bardo. Proboj jedne engleske glumice na francusko tržište nije bio nimalo lak, pa je Džejn isuviše često igrala lepe, glupe i promiskuitetne likove. Međutim, konačnu potvrdu svog talenta i truda, dobila je 1975. godine, odigravši ulogu svoga života, u filmu istog naziva kao i duet koji ju je učinio svetski slavnom. Kontroverzna priča puna seksualnog naboja još jednom je uzdrmala francusku javnost, podelila kritičare, a vezu Genzbur-Birkin još jednom stavila u prvi medijski plan. Iako je film bio podvrgnut žestokoj cenzuri, izvrsna gluma Birkinove jednostavno nije mogla da se cenzuriše. Džejn je bila nominovana za nagradu Cezar u kategoriji najbolje glavne glumice, a film je ostao zabeležen u svetskoj kinematografiji pod kategorijom kultni. Tih godina, Džejn je imala uspeha i na polju muzičke karijere, te tako u saradnji sa svojim partnerom izvodi više izuzetno popularnih pesama, među kojima su neke postale pravi evergrin. Krajem 70-ih, njena filmska karijera takođe dostiže vrhunac kada igra rame uz rame sa francuskom filmskom veličinom Žan-Polom Belmondom u filmu L’Animal iz 1977. godine i Piterom Justinovom u Smrti na Nilu iz 1978. godine.
Težak rastanak
Početkom 80-ih, Džejn polako nestaje kako s velikog platna, tako i sa francuske muzičke scene. Čini se da je to bila samo jedna od posledica teškog rastanka s višegodišnjim partnerom Seržom, koji je sve više tonuo u alkoholizam i depresiju. Iako ga je beskonačno volela, nije mogla više da trpi njegovo ponašanje, pa ga je napustila, ali su do kraja njegovog života ostali bliski prijatelji. Ubrzo nakon rastanka sa Seržom, Džejn snima jedan od važnijih filmova u svojoj filmografiji La Fille Prodigue. Tokom rada na njemu, započinje strasnu aferu sa rediteljem Žakom Doajonom, s kojim će ostati u vezi narednih 12 godina. Kada je ostala trudna sa Žakom, Genzbur joj je poslao kutije s dečjom odećom, a kasnije je bio i kum njenoj ćerki Lu. Tri godine nakon rastanka, partnerstvo Genzbur–Birkin biće obnovljeno, a proizvod nove saradnje jedna je od najkvalitetnijih ploča koju je Džejn ikada snimila. Serž je napisao celokupan album na samom vrhuncu svog autodestruktivnog ponašanja, koji je podrazumevao ogromne količine alkohola i bezbrojne skandale u javnosti. Ipak, pesme koje je te 1983. napisao za Džejn bile su čisto savršenstvo. Saradnju će nastaviti na još dva albuma Lost Song iz 1987. i Amours des feintes iz 1990, poslednjem koji su radili zajedno. Serž je preminuo sledeće godine, a samo par dana posle njega, Džejn je ostala i bez oca. Kako je sama isticala, bio je to gubitak dvojice najbitnijih muškarca u njenom životu.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
