Hranio se iz kontejnera, mlad dobio strašnu dijagnozu: Intervju ovog glumca je najvažniji koji ste pročitali u životu

Životna priča čoveka koji je simbol za borbu, istrajnost i samopouzdanje nije bila laka, a i on je svestan da će u svojoj bici izgubiti.

Proteklih godina, najveći broj novih zvezda u glumi, muzici i modelingu potiče iz poznatih porodica, što je dovelo do termina "beba nepotizma", koji je vrlo popularan na društvenim mrežama.

Ako, međutim, postoji apsolutna suprotnost tome, to su ličnosti poput Majkla Dž. Foksa.

Mnogostruko nagrađivani glumac rođen je u Kanadi, u radničkoj porodici, a sada je rešio da se priseti svojih početaka, mnogo pre nego što je postao svetski poznato ime i čovek koji ne mora da brine o mnogočemu, a posebno ne o egzistenciji. Nekada davno to nije bio slučaj, a njegov novi intervju otkriva mnogo detalja koji do sad nisu bili poznati.

 

• Životna priča Majkla Dž. Foksa

Majkl Dž. Foks živeo je u Vankuveru sa svojom porodicom, ocem Vilijamom, koji je radio kao dispečer i majkom Filis, zaposlenom na šalteru, kada je počeo da učestvuje u školskim predstavama kako bi se približio devojčicama. Tada je, međutim, primetio da je uočljivo talentovaniji nego drugi, pa je prekinuo školovanje i preselio se u Los Anđeles kako bi okušao sreću.

Nije to bilo lako koliko je delovalo mladom zanesenjaku, pa je po dolasku u obećani grad živeo jedva sastavljajući kraj s krajem.

 

– Živeo sam na margini. Imao sam 18 godina, nimalo novca, nikakve veze, bukvalno sam morao da zaronim u kontejner da bih došao do hrane – ispričao je glumac u intervjuu za Variety.

Ipak, Majkl nije odustajao i shvatio je da mora sam da se izbori za svoju sreću umesto da se vrati kod mame i tate i čeka nešto što neće stići.

– Znao sam da, ako želim da budem neko, ne mogu da sedim na verandi mojih roditelja i razmišljam u stilu "Čoveče, da sam samo rođen u Americi i da moji roditelji imaju novca i ne žive od plate do plate, morao bih da uradimn ešto sa svojim životom" – rekao je glumac.

Išao je od audicije do audicije, bivao odbijan i to mu nije poljuljalo samopouzdanje. Bio je siguran da će uspeti.

 

Štaviše, kada je dobio priliku da zaigra u prvom dugometražnom filmu "Ponoćno ludilo" 1980, seća se da je gledao svoje mlade kolege na setu i pitao se: "Zašto će ovo uspeti meni, a ne njima?", iako nije imao zlu nameru.

– Nije da sam im želeo nesreću, želeo sam im sav uspeh na svetu. Ali znao sam da ću ja uspeti. Sam Bog zna zašto – rekao je Foks.

Dve godine kasnije, igrao je u "Porodičnim vezama", seriji koja mu je donela ogromnu slavu, a potom je dobio ulogu u "Povratku u budućnost" , jednom od najpopularnijih filmskih serijala u istoriji kinematografije.

 

• Parkinsonova bolest je donela mračne prognoze

Međutim, Foksu je 1991, kada je imao samo 29 godina, dijagnostikovana Parkinsonova bolest, a lekari su procenili da će moći da radi još samo desetak godina.

 

– To je tako strašna bolest – priznao je glumac. – Nisam želeo da razmišljam o tome. Nisam želeo da se bavim time. Nije odgovaralo mojoj priči. Samo sam to isključio.

 

Glumac je dao sve od sebe da prikrije pogoršanje fizičkih simptoma: drhtavicu, probleme s ravnotežom, poremećenu koordinaciju... Sve dok nije izašao u javnost i priznao da živi s Parkinsonovom bolešću 1998 godine.

Uprkos svim predviđanjima, njegova glumačka karijera nastavila je da cveta do 2020. godine, kada se penzionisao.

– Osvojio sam više nagrada i imao više nominacija otkako sam objavio svoju dijagnozu – kaže glumac. – Možda me ljudi žale, ali ja radije gledam na to kao priznanje što sam nastavio da imam pravu karijeru.

Foks je danas istaknuti borac za podizanje svesti o oboljenju s kojim živi, ali ne samo za to – on daje sve od sebe da doprinese pronalasku leka koji će pomoći svima koji pate od Parkinsonove bolesti. Tokom proteklih decenija Majkl Dž. Foks pomogao je da se prikupi više od milijardu dolara za istraživanje, putem fondacije koja nosi njegovo ime, a napisao je i četiri knjige.

 

Uz to je otac četvoro dece i u braku sa Trejsi Polan već skoro 25 godina.
Često ga nazivaju herojem zbog svega što je postigao, ali glumac to odbacuje vrlo skromno.

– To je samo lep način da mi ljudi pokažu koliko su dirnuti time kako sam prihvatio stvari i što se trudim da uradim nešto – kaže on.

– Ali koliko god da sedim ovde i pričam s vama kako sam filozofski prihvatio to i svu težinu bolesti, Parkinsonova bolest me još uvek razbija. Neću pobediti u ovome. Izgubiću. Ali ima dosta toga da se dobije u ovom gubitku – zaključio je.