Iz najbolje namere, ponekad kao mame i tate grešimo tako da postignemo sasvim suprotno od onoga čemu smo težili u vaspitanju, zar ne?
Roditeljstvo je jedan od najtežih zadataka koje možemo da imamo u životu jer postavlja temelje za budućnost vašeg deteta.
Naravno, to uz sve divne stvari često mora da podrazumeva i mnogo kontrole, što deluje kao ispravna stvar, ali ponekad ona može da napravi više štete nego koristi.
Preterivanje s kontrolisanjem svakog aspekta života i ponašanja mališana može negativno da se odrazi na mnogo načina, a jedna od opasnosti o kojima se ne priča dovoljno je i to što ono može da dovede do nenamernog gašenja osećaja iskrenog radovanja.
Možda zvuči grubo, ali to je nešto o čemu treba pričati kako bi deca duže ostala poletna i umela da se raduju zbog sitnica.
1. Previše pravila i ograničenja
Budimo realni, pravila su ključna za vaspitanje deteta. Ona ih vode, pomažu im da razumeju dobro od zla. Ali kada se pravila pretvore u nepokolebljiv režim bez prostora za pregovore ili izuzetke, sve je u životu mnogo sumornije.
Na kraju krajeva, deca uče istražujući, grešeći i prevazilazeći izazove. Кada roditelji kontrolišu svaki detalj njihovog života, to ih lišava kreativnosti, radoznalosti i, što je najvažnije, radosti.
Naravno, čuvanje reda je važno. Ali je, takođe, važno zapamtiti da deci treba fleksibilnosti i slobode da bi negovali svoju individualnost.
NE PROPUSTITE
2. Donošenje svake odluke umesto deteta
U nekim stvarima poslednju reč uvek mora da ima roditelj, posebno u krupnim, presudnim, koje se tiču zdravlja i obaveza.
Međutim, kada se deci da prilika da sama odlučuju, to im pruža ogroman nalet samopouzdanja i uvid u to koliko je prijatno biti nezavistan, hrabar i onaj koji se pita. Tako otkrivaju šta zapravo žele.
Kako vreme prolazi, dete može da prestane da izražava svoje želje i preferencije, već samo prihvata ono što drugi odlučuju i prestaje da se raduje sitnicama.
3. Nema mesta za neuspehe
Jeste li znali da mnogi psiholozi veruju da se emocionalna otpornost deteta gradi na prevazilaženju neuspeha i pravljenju grešaka? Na greškama se, dakle, stvarno uči.
Neuspeh je suštinski deo odrastanja, jer oblikuje dečje razumevanje sveta i sebe.
Ipak, neki roditelji insistiraju da zaštite decu od svakog mogućeg neuspeha i uleću "u akciju" na prvi nagoveštaj problema, iako deca ponekad moraju sama da se snađu u teškoćama da bi učila i rasla.
NE PROPUSTITE
4. Stalno kritikovanje
Svi dobro znamo onaj osećaj da su nam sve lađe potonule kada nam usred nečega što nas raduje neko "saseče krila", zar ne? U slučaju mališana to može biti višestruko gore.
Neki roditelji, u svom nastojanju da svoje dete usmeravaju da stalno napreduje, preteruju s kritikovanjem. Komentarišu svaku, i najmanju grešku, ukazuju na svaku manu i previđaju uložen trud.
Međutim, neprekidnim kritikovanjem se neće doći do savršenstva. Ono samo podstiče sumnju u sebe, nisko samopoštovanje i što je, najgore od svega, osećaj stalnog nezadovoljstva. To je, blago rečeno, razarač radosti.
Deca napreduju uz ohrabrivanje i prihvatanje da je u redu biti nesavršen. Ako ih hrabrite, to će ih podstaći da idu dalje u istraživanju novih stvari, pravljenju grešaka i učenju iz njih.
5. Ignorisanje njihove individualnosti
Svako dete je malo umetničko delo za sebe i svako je jedinstveno!
Ponekad roditelji to previde i ne dopuštaju mališanima da pokažu šta im (ne) prija, koje su njihove vrline i mane, po čemu se razlikuju od drugih. Ako probate da ih smestite u neki kalup ili uporedite s drugima, to će samo ugušiti njihov osećaj individualnosti.
Uz to što se tako razaraju samopouzdanje i identitet, deca prestaju da izražavaju svoje emocije, a mogu da imaju poteškoće s time da prihvate sebe i istraže svoj unutrašnji svet još dublje. Ako se njihova jedinstvenost ignoriše, lako mogu da počnu da gube osećaj da im je prijatnost u sopstvenoj koži.
BONUS VIDEO
Kako motivisati decu da se bave fizičkim aktivnostima?
NE PROPUSTITE
