Proteklih godina su veoma popularni koncepti ugostiteljskih objekata u kojima deca nisu dobrodošla, što neki smatraju genijalnim rešenjem, a neki – diskriminacijom.
Već neko vreme u svetu su popularni tzv. adults only i child-free restorani, hoteli, kafići, pa čak i delovi putnički aviona, bazeni, plaže... I ne samo što imaju mnogo korisnika nego njihov broj sve više raste.
Tako je platforma IEscape 2019. pisala da je u 2018. zabeležila skok od čak 30 posto pretrage sintagme "adults only hotel", a od tada smo često čitali da lokali i odmarališta koja dozvoljavaju samo odraslim gostima da koriste njihove usluge posluju sve uspešnije.
Ako razmišljate iz ugla roditelja, koncept objekata namenjenih samo odraslima nije nešto što deluje mnogo praktično. Zamislite da nemate kome da ostavite dete, vodite ga sa sobom dok završavate obavete, počinje kiša, vi nemate kud, prilazite prvom kafiću i na vratima vidite da to nije mesto na kom je ono dobrodošlo. Ili jednostavno želite s detetom pojedete omiljeno jelo, pripremljeno baš onako kako vi volite. Ili samo žudite za kafom.
S druge strane, svi smo makar jednom prisustvovali sceni u kojoj su mališani potpuno van kontrole, dok roditelji ne mogu ili ni ne pokušavaju da ih spreče da viču, zavlače se drugima pod sto, čak se slobodno služe iz tanjira neznanaca.... zbog čega je jasno zbog čega neki odrasli smatraju da im je potreban takav prostor. I mnogi roditelji saglasni su da je neophodno da postoje i ovakvi objekti.
Tvit koji je pokrenuo raspravu o deci u kafićima
Nakon što je izvesni Kajl, korisnik na društvenoj mreži X (nekadašnjem Tviteru), podelio fotografiju za koju je pozirao ispred table na kojoj piše da su psi dobrodošli, a deca ne i napisao "Pronašao sam svoj novi lokal", reakcija je bila takva da rasprava ne prestaje već dva dana.
Objavu je "lajkovalo" 40.000 ljudi, a nije malo negativnih komentara, u kojima se on naziva diskriminatorom, a mnogi pitaju zbog čega životinja ima prednost u odnosu na ljudsko biće.
Zato smo pitali naše čitaoce na Fejsbuku da li im smetaju deca u kafićima, a odgovori su prilično slični onima koje je dobio Kajl – oprečni.
Mnogi su saglasni da problem, zapravo, nisu deca već odrasli koji ih vode u prostore prvenstveno namenjene odraslima iako ih nisu naučili kako je prikladno ponašati se u njima.
– Smetaju mi roditelji nisu naučili decu da se ponašaju shodno mestu gde se nalaze. Da detetu nije mesto svaki dan u kafiću nego u parkiću s drugom decom i aktivnostima za decu – odgovor je koji je dobio najviše lajkova.
– Smetaju odrasli koji znaju da njihova deca histerišu po kafićima. Logično je da ljudi dolaze da bi popričali i popili piće na miru, a ne da slušaju vrisku. Zar nije jednostavnije otići sa decom u igraonicu koja u sklopu ima kafić, pa da bude deci zanimljivo... – kaže jedna Jovana.
Većina najpopularnijih odgovora, od više od 100, koliko smo dobili, u sličnom je tonu, uz napominjanje da deci nije mesto u kafiću, dok su u manjini oni koji kažu da im mališani ne smetaju u ovakvim javnim prostorima.
Da li li je koncept adults only diskriminacija dece?
Hoteli u kojima su poželjni samo odrasli ili samo parovi doživeli su ogroman uspeh u Španiji proteklih desetak godina, a nakon pandemije virusa korona njihova popularnost raspidno je rasla, a na Pirinejima se možda i najglasnije u javnosti postavilo pitanje je li to diskriminacija najmlađih.
Horhe Fernandez, profesor prava i političkih nauka Otvorenog univerziteta Katalonije, smatra da tu nema dileme.
– Da, sama definicija podrazumeva neravnopravan tretman grupe maloletnika, što, tako rečeno, podrazumeva diskriminatorski tretman na osnovu starosti – istakao je on za Canarian Weekly. – To bi bio diskriminatorski čin na osnovu starosti, koji bi prekršio član 14 Ustava Španije, koji se odnosi na osnovna prava i dužnosti.
On je istakao da je uobičajena praksa da se porodicama ne uskrati mogućnost da dođu u hotel s decom, ali se oni obeshrabruju da uopšte rezervišu smeštaj.
„Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Кonvenciji obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, povezanost s nekom nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status.“ Član 14 Evropske konvencije o ljudskim pravima
Španija je nesumnjivo šampion adults only turizma, a u ovoj zemlji postoje objekti samo za ljude s kućnim ljubimcima, LGBT populaciju, razgovor na engleskom itd. Potrošači su sve zahtevniji, društvo sve segmentarnije, pa se i tržište ponaša u skladu s tim, a vlasnisi ugostiteljskih objekata prinuđeni su da potraže nove uglove da bi privukli goste.
– Za nas je diferencijacija element koji poboljšava konkurentnost i pozicioniranje na tržištu – ističe Emilio Galalego, generalni sekretar Španske fedeseracije ugostiteljske industrije. – Štaviše, to je deo slobode poslovanja da se predstavi svoj proizvod.
Međutim, teško je naći konačan odgovor na sva pitanja koja sa sobom vuče postojanje ugostiteljskih objekata namenjenih isključivo odraslima jer su mnogi suprotstavljeni argumenti na mestu. Iskustva su, takođe, potpuno različita – dok neko često doživljava neprijatne scene, druga osoba nikada nije primetila nešto zbog čega joj je bilo teško da ostane u nekom lokalu, pa je ovo jedna od onih rasprava koje će uvek deliti mišljenja.
Kao što su primetili naši čitaoci, sve počinje i završava se s odraslima – kako će roditelji reagovati na neprikladno ponašanje svog deteta, kao i kako će drugi gosti reagovati na ponašanje ostalih gostiju, od kojih su neki deca.
I, na kraju krajeva, ako možemo da budemo tolerantni na neke stvari koje viđamo od odraslih i mogu da nam unište opuštanje u kafiću, poput pušenja u sektoru u kom je to zabranjeno, glasnog razgovora, prostakluka, neprijatnih mirisa i sl, da li je postalo tako teško biti tolentan prema najmlađima koji se ponašaju onako kako im je svojstveno?
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Šta Srbi misle o "vaspitanju" batinama?