Slava je u svojoj suštitini produžetak liturgijskog slavlja i zato koristi iste simbole: kolač i vino koji predstavljaju telo i krv Hristovu, sveću kao simbol jevanđeoske reči Gospoda: 'Ja sam svetlost svetu, ko ide za mnom neće hodati u tami'. Vinom se prelivaju kolač i žito, a sveća se kupuje u crkvi, zabada se u žito i pali tokom sečenja kolača. Zbog toga je postao običaj da se i onima koji slave donosi vino, ali to nije pravilo, i nije obavezno", kaže za Mondo veroučiteljica Jelena Vujić.
Osim simbolične svrhe, darovi u vidu vina i kafe (koja je takođe čest poklon) imaju i praktičnu namenu - domaćini će time počastiti svoje goste.
Inače, odlazak na slavu kod prijatelja i rodbine, u stara vremena nije podrazumevao da se domaćinima donose pokloni. To je običaj koji datira nakon Drugog svetskog rata, kada je u mnogim porodicama u Srbiji, proslavu krsnog imena zamenila proslava rođendana članova porodice, a ta prilika je podrazmevala darivanje slavljenika.
Kada u kući u kojoj se slavi slava ima i dece, njima se, uglavnom, poklanjaju čokolade.
Dakle, crkva ne podržava slavske poklone, samim tim ih ne određuje, ali ako baš ne želite da na slavu odete praznih ruku, budite u izboru poklona praktični, više nego kreativni, pre svega pristojni.
Osim vina za domaćina, možete kupiti i bilo koje drugo piće, a umesto cveća (naročito umesto skupocenih buketa), domaćici se poklanjaju i predmeti koji imaju ukrasnu ili upotrebnu vrednost: čaše, svećnjaci i slično. Deci bolje dajte po knjigu, nego čokoladu.
Mada, niko ne bi trebalo da vam zameri ni ako na slavu dođete bez poklona, kao što se ni domaćinu ne zamera ako slavska trpeza nije carska.
"U kuću svečara uđite sa jednim cvetom, ali sa mnogo lepih želja", kaže veroučiteljica i dodaje:
- Kao što za rođendan pravimo tortu, za Božić u kuću unosimo badnjak, tako nam za slavu trebaju: ikona svetitelja koga slavimo, slavski kolač koji predstavlja našu zahvalnost Bogu, slavska sveća koja je simbol svetlosti Božije i plamena ljubavi prema Bogu i hrišćanstvu. U kući bi tog dana trebalo još da imamo i žito kao spomen na svetitelja koga slavimo, ali i na naše pretke koji su u veri živeli. I to je sve, uz mir i lepo raspoloženje - objasnila je veroučiteljica.
Ona kaže da je slava posebno svečan dan za svaku porodicu i zbog toga postoji želja da se proslavi sa rođacima i prijateljima koji se dočekuju uz određeno posluženje. Međutim, mnogi u tome preteruju zbog čega se izgubi smisao proslavljanja.
- Domaćica padne na nos od umora, u kući vlada nervoza da li će sve biti završeno na vreme, puno novca se potroši, a proslava krsnog imena se pretvori u opijanje, prejedanje, žurku. Slava se ne proslavlja radi gošćenja. Slava je dan radosti, a ne teret - zaključuje ona.
