Jasno je da post nije samo pitanje jelovnika, već prilika za duboko preispitivanje sebe i duhovno pročišćenje. Od toga šta jedemo daleko je važnije pokazati umerenost, skromnost i iskrenu brigu za druge i tek kad se uzdržavanje proširi s tela na misli i dela, post dobija svoj pravi smisao.
Kada govorimo o Uskršnjem, ali i svakom drugom verskom postu, najčešće se u prvi plan stavlja hrana.
Jelovnik je, međutim, samo jedan segment mnogo šire priče o uzdržavanju, samokontroli i unutrašnjem pročišćenju. Suština Uskršnjeg posta nije u izbacivanju hrane životinjskog porekla, već u promeni srca i misli. Ipak, dok pažljivo planiramo šta je dozvoljeno na trpezi, često zaboravimo na ponašanje i stavove koje hrišćanstvo prepoznaje kao ozbiljne grehe.
Kako dani odmiču, dešava se da se prvobitna revnost ublaži, pa mnogi izgube iz vida pravi razlog zbog kog su započeli Veliki post. Zato je korisno podsetiti se na greške koje se najčešće ponavljaju, a tri se posebno izdvajaju kao učestale i duhovno opasne.
Proždrljivost
Čak i tokom posta, vernici ponekad zaborave da je proždrljivost u hrišćanskoj tradiciji svrstana među sedam smrtnih grehova. Ona ne podrazumeva samo preterivanje u hrani, već i u piću, uživanjima i materijalnim dobrima.
Post bi trebalo da obuzda preteranu okrenutost telesnim zadovoljstvima i ugađanje stomaku. To što je hrana posna ne znači da je dozvoljeno jesti bez mere i stalno se baviti njom, pa bi praznična trpeza trebalo da bude skromna, jednostavna i umerena, s naglaskom na zahvalnosti, a ne na količini.
NE PROPUSTITE
Zavist
I zavist spada u smrtne grehove, a često proizlazi iz unutrašnje nesigurnosti i gordosti. Ona podrazumeva ne samo osećaj nezadovoljstva zbog tuđih uspeha ili kvaliteta, već i želju da se poseduje ono što pripada drugome.
Slična je ljubomori, ali zavist ide korak dalje jer ne ostaje samo na emociji, već prerasta u težnju da se drugome oduzme ili prisvoji ono što ima. U tom smislu, zavist je u direktnoj suprotnosti s Božjom zapovešću "Ne poželi ništa što je tuđe", jer narušava odnos s bližnjima i udaljava vernike od mira.
Gordost
Kada je u pitanju ovaj greh, on se ogleda u potcenjivanju drugih i uverenju da smo iznad njih. Gord čovek je nadmen, samouveren do te mere da veruje da mu niko nije ni ravan ni potreban.
U mnogim religijskim učenjima ona se smatra posebno opasnom jer podrazumeva uzdizanje sopstvenog ega iznad Boga. To je oblik samodovoljnosti u kome čovek obožava sopstvenu sliku i odbacuje višu silu, čime se udaljava od milosti i zajedništva. Mitovi o Luciferu ili Narcisu simbolično prikazuju koliko takav stav može imati pogubne posledice.
BONUS VIDEO
Vegan ili mesojed?
NE PROPUSTITE
