Kako se pravilno iznosi badnjak? Treći dan Božića naziva se "slavom škrtica", a prate ga ovi običaji

Srpska pravoslavna crkva 9. januara, na treći dan Božića, obelažava Svetog Stefana Prvomučenika, praznik poznat i kao Stevanjdan, koji se u srpskom narodu slavi kao krsna slava

Najradosniji i jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić – slavi se tri dana, a svaki od njih prate određeni običaji i pravila u skladu s verovanjima koja su opstajala vekovima.

Poslednji dan obeležavanja Božića se u crkvenom kalendaru poklapa sa Svetim Stefanom, u slavu arhiđakonu prvobitne Jerusalimske crkve i rođaku apostola Pavla. Stradao je za Hrista, iste godine kada se On vazneo na nebo, a umro je isto kao Gospod – uhapšen, optužen lažno kao bogohulnik.

 

Besna masa ga je kamenovala, čime je Stefan postao Prvomučenik, a poslednje reči su mu bile:

Gospode, ne uračunaj im greh ovaj!

Stefan Prvomučenik je, prema predanju, jedan od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja siromašnima u Jerusalimu.

 

Sveti Stefan – slava škrtica

U srpskom narodu se Sveti Stefan obeležava i kao porodična, krsna slava, a mnogi ovaj praznik nazivaju "slavom škrtica" jer gosti na nju dolaze već siti posle dva dana obeležavanja Božića. Stoga ne mogu mnogo da pojedu niti da popiju, pa se u šali kažu da domaćini ne moraju da potroše na pripremu gozbe kao ostali vernici koji slave porodične svece.

Naravno, Sveti Stefan se slavi kao i ostale slave, uz obavezan slavski kolač, sveću, žito, bogatu trpezu i ikonu, oko kojih se okupljaju porodica, prijatelji, kumovi i komšije.

Sveti Stefan, inače, spada u svece koji imaju dve slave – zimski Stevanjdan obeležava se 9. januara, a letnji – Stevan Vetroviti – 15. avgusta, a reč je o prazniku kojim se obeležava slavi Prenos moštiju Svetog Stefana.

 

Verovanja i običaji na Svetog Stefana

Za praznik Svetog Stefana Prvomuičenika se vezuje mnogo običaja, a najvažniji je iznošenje badnjaka i slame iz kuće posle trodnevnog obeležavanja Božića.

U narodu postoji verovanje da to treba činiti u potpunoj tišini da se "Božić ne bi oterao". Veruje se božićnu slamu i badnjak domaćini treba da ostave u voćnjaku, kod pčela ili u štalu da bi im sve bilo plodnije i naprednije. Naravno, običaji nalažu da se badnjak i slama nikako ne bacaju kako bi se iskoristila njihova plodotvorna moć.

Običaji nalažu i da se metla kojom se pokupljena slama više ne koristi za nešto druge već treba da se čuva u kući pošto se veruje da će ona doneti zdravlje porodici. Uglavnom su to u prošlosti činile žene.

 

Zanimljivo je da su u prošlosti u Sremu i Banatu slamu uklanjali čim počne Sveti Stefan, odnosno odmah nakon ponoći, kada nastupi treći dan Božića.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

BONUS VIDEO

Porodica Savčić pravi je primer čuvara tradicije