Iako mnogi ostave božićnu pšenicu kao dekoraciju posle praznika ili je bace u smeće kad se osuši, postoji stari i važan običaj u vezi s time šta učiniti s njom 8. januara
Običaj sađenja božićne pšenice jedan je od najlepših delova obeležavanja Božića, tradicija nalaže da se ona ne zadržava u domu dugo.
Prema predanju, gajenje božićne pšenice počelo je zbog roditelja Isusa Hrista, odnosno u čast Bogomajci i njenom mužu Josifu.
Naime, Marija i Josif su, bežeći od Irodove vojske, sreli poljoprivrednika koji je sejao pšenicu, a Marija ga je zamolila da vojnicima kaže da su oni već prošli. Kada su se vojnici pojavili, desilo se, kažu vernici, čudo – pšenica koja inače raste mesecima odmah je izurasla i sakrila ih, a vojnici su poverovali da su oni koje gone odavno otišli, pa su odustali od potrage.
NE PROPUSTITE
Božićna pšenica sadi se na Sv. Varavaru ili na Sv. Nikolu iz simboličnih razloga: ona predstavlja plodnost, krug života, obnovu, prosperitet i uspešnu žetvu u novoj godini. I, uz to, izgleda prelepo na prazničnoj trpezi, zar ne?
Šta uraditi s božićnom pšenicom?
Narodni običaji nalažu da se božićna pšenica 8. januara, odnosno na praznik Sabor presvete Bogorodice i drugi dan Božića, iznese iz kuće.
Uglavnom se veruje da je najbolje staviti je na neku rodnu voćku, kako bi donela napredak plodnost i boljitak i voćnjaku i celoj porodici. ukoliko pak živite u gradu i u blizini nemate šljivu, višnju ili neko drugo drvo koje rađa vođe, stavite svoju božićnu pšenicu među grane bilo kog stabla.
Ono što je najvažnije, govorili su naši stari, jeste da se ona ne baca.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Božić ili Vaskrs, koji je praznik veći?
NE PROPUSTITE
