Dvadesetpetogodišnji momak čiji talenat mnoge ljubitelje belog sporta ne ostavlja ravnodušnim, crnokosi Ilija Bozoljac, jedan je od malobrojnih sportista koji van terena gotovo uopšte ne nose sportsku garderobu. Žestoki je protivnik strogo propisanih dres kodova, i neretko se osmeli da svojom originalnošću prkosi uniformisanosti ljudi iz svog okruženja. Izuzetak su momenti koje u udobnoj sportskoj odeći provodi na teniskom terenu. O svom modnom stilu govorio nam je u martu 2008. godine.
Koliko sport utiče na vaš privatni stil odevanja?
- Privatno moj izbor definitivno nije sportska garderoba pošto sam u njoj non-stop na terenu pa je pomalo počela i da mi smeta. Volim da menjam stilove, nosim i elegantne stvari, a dešava se ponekad i da sam buntovnički obučen. Isto je i sa obućom: podjednako dobro se osećam i u cipelama i u martinkama. Ne znam kako bih definisao svoj trenutni stil odevanja jer garderobu menjam u zavisnosti od toga da li se radi o izlascima, ili o kombinacijama za svaki dan. Obožavam braon, crnu i belu boju, kao i određene nijanse sive.
Kako vam se dopada moda na ulicama Beograda?
- Ljudi se ovde i u toku dana često oblače elegantno što mi, ukoliko se pretera, zasmeta, a naše devojke su s vremena na vreme sklone tome. Oblače brendirane stvari koje im ne stoje, preteruju sa fensi detaljima… Više mi, ipak, smeta kada preterano eksperimentišu jarkim bojama, nego kada prenaglase obline (smeh). U Americi se ljudi oblače dosta opušteno, u vezi sa tim šta im stoji dobro, a šta ne rukovode se instinktom u datom trenutku. Mislim da to i nije toliko loše, jer po mom mišljenju shvatanje odevanja usko je povezano sa trenutnim raspoloženjem. Kod nas, međutim, ljudi uporno nose ono što im ne stoji, samo zato što su u pitanju markirane stvari.
Amerikanci su prilično gojazna nacija. Jesu li tamo prisutnije reakcije na nečiju garderobu, ili na konstituciju muške i ženske figure?
- U gradovima u kojima živim kada sam u Sjedinjenim Američkim Državama, a to su Majami i Los Anđeles, stanovništvo nije previše gojazno jer ipak vode računa o fizičkom izgledu za razliku od žitelja nekih drugih mesta gde svakako ima dosta punijih. Kada sam tamo, uglavnom se odlučujem za sportsko-elegantne kombinacije. U šoping idem samo nekoliko puta godišnje i tada obezbeđujem garderobu od glave do pete za više meseci unapred. Nije mi drago kada na primer na nekom drugom vidim istu majicu kao onu koju sam upravo kupio i trudim se da budem što originalniji. Pošto mi se često pruža prilika da otputujem i u neke udaljene delove sveta, kupujem najviše u inostranstvu. Sa sobom uvek nosim dve torbe sa sportskom opremom i jednu u koju pakujem odeću za prijeme, odlaske u diskoteke…
Čiji stil, kada je reč o javnim ličnostima, vas ne ostavlja ravnodušnim?
- Dopada mi se Džoni Dep i njegov stil bez stila. Šta god da obuče stoji mu fenomenalno, iako bi to na devedeset odsto drugih ljudi izgledalo veoma glupo.
Da li insistirate na tome da oblačite markiranu garderobu?
- Bitno mi je da je garderoba koju nosim kvalitetna, a često se upravo markirana odeća po tome izdvaja. Nisam dovoljno bogat da bih kupovao jeftine stvari.
Da li vas na prvu loptu kod devojaka najviše privlači njihov fizički izgled?
- Prvi kontakt je svakako vizuelni, i on umnogome zavisi i od odevne kombinacije devojke koja mi se dopadne. Kada sam u vezi rado od svoje partnerke prihvatam savete o uklapanju garderobe, ali uvek uskladim taj predlog sa svojim mišljenjem.
Kako ste se oblačili u tinejdžerskom periodu?
- Slušao sam hardkor muziku i taj pravac je inicirao nošenje širokih pantalona, dukserica, kapuljača. Sa punoletstvom i ozbiljnijim sportskim uspesima i moj stil postao je ozbiljniji. Čini mi se da me okolina nikada nije cenila po onome što nosim. Volim i da kontriram i svojim stilom rušim uniformisanost u društvu u kojem se nalazim. Ako recimo znam da će negde svi biti odeveni u fensi fazonu, nije mi strano da dođem u totalno opozitnoj, sportskoj kombinaciji. Ukoliko je na nekom događaju propisan dres kod, uvek ga delimično ispoštujem, ali se trudim i da izgled osvežim nekim sebi svojstvenim detaljem.
Čini se da obožavate asesoare?
- Da, najviše satove, ogrlice, marame i naočare kojih imam na desetine i u čijem menjanju uživam. Oakley mi je omiljeni brend naočara i od njih dobijam čak i garderobu za free time, a tu je i neizbežni brend La Coste od kojih uzimam sportsku odeću, dok mi se njihove elegantnije kolekcije ne dopadaju naročito jer u njima izgledam uštirkano. Marame nosim na terenu, a njih dvadesetak sam dobio od jedne obožavateljke iz Kardifa. Te marame su njen ručni rad, i uz njih mi je poslala i velšku zastavu. Imam i mnogo kaiševa, a najskuplja stvar koju posedujem jesu čizme od tri stotine evra koje podsećaju na kaubojske. S obzirom na to da imam dosta obuće i odeće sestra Aleksandra mi pomaže da dođem do idealne kombinacije, a kada sam u inostranstvu o tome brinem sam. Često mi se čini da, i pored mnogo stvari koje posedujem, nemam šta da obučem. Patike češće nosim nego cipele, a starke su mi omiljene. Često volim da ih kombinujem sa širokim pantalonama, a da na gornji deo tela navučem nešto elegantno, ili obrnuto. Kada je frizura u pitanju, tu sam malo dosledniji identičnom vizuelnom izrazu. Frizira me Milan Sarić iz Beograda i nekada se, dok sam na putovanjima, mesecima ne šišam jer nemam poverenja ni u koga drugog i čini mi se da je sada pravo vreme da ga posetim. Nekada sam nosio i kikice, ali nisu mi se dopale jer izgledam kao reper. Razmišljao sam i o dredovima, ali sam odustao zbog higijene. Teško ih je održavati.
Nosite li nakit?
- Ne gotivim ga preterano. Nosim jedan prsten koji sam dobio na poklon, kao i minđušicu, a volim samo srebro i belo zlato.
Posećujete li kozmetičke salone?
- Samo teretanu, mada mi se dešava da zbog održavanja glatkoće dlanova povremeno odlazim i u salone te vrste, ali tamo se nikako ne osećam prijatno.
Kakav veš volite?
- Najbitnija stavka mi je udobnost i zbog toga preferiram dobar donji veš, a najbolje se osećam u boksericama, i na terenu i van njega.
Nikola Rumenić
Tekst je objavljen u 131. broju magazina Story, 25. marta 2008. godine.
