Važno je da znate kada je dosta i kada je vreme da okrente novu stranicu...
Situacija kojoj treba pružiti još jednu šansu
U svim svojim vezama bila sam tip koji raskida i beži. Jednom bivšem sam čak pretila da ću izaći kroz prozor i spustiti se niz požarne stepenice. Nakon svađe uvek bih spavala na kauču jer je bliži vratima. A onda sam upoznala Davora. Kad bih nakon svađe s njim pokušala da se preselim na kauč, jednostavno bi me, i neodoljivo, podignuo i vratio u krevet.
Među nama je sve išlo kao u priči do pre nekoliko godina, kad sam dobila vrlo stresan novi posao. Odjednom Davor i ja više nismo razgovarali ni o čemu osim o mom poslu, a oko svega ostalog neprestano smo se svađali: koliko malo vremena provodimo zajedno, koliko nemamo seks, kako ja nikad ne perem sudove, kako on ne razume da mi je karijera važna... Nakon tih svađa legla bih na kauč i okrenula mu leđa. A on bi me ostavio i otišao u spavaću sobu. Imala sam utisak da se veza raspada, a nisam znala kako to da zaustavim.
Ne možemo više ovako”, rekao je Davor jednoga dana.
Kad sam čula te reči, po običaju, pripremila sam se za beg. No ispostavilo se da Davoru to nije bilo ni na kraj pameti jer je on celog sebe uložio u vezu i od mene je očekivao isto. Rekao je: “Želim da budem s tobom. Da li želiš i ti da budeš sa mnom?” Morala sam priznati da želim. “Onda svoju vezu moramo da stavimo na prvo mesto.”
Nakon toga sam prestala svaki poslovni mail da doživljavam kao hitan slučaj, odlepila sam ruku od telfona i počela da razgovaram s Davorom za večerom. Svađe su prestale. Naša se veza oporavila.
Da sam otišla, ne bismo se godinu i po dana poslije vjenčali niti bismo se šest meseci nakon vjenčanja preselili u drugi grad. Ne bih sada sedila u našoj novoj kući i čekala da dođe kući s našim omiljenim tostiranim sendvičima za doručak.
