Štitna žlezda je jedna od najvažnijih u organizmu, a struma je još jedno od mogućih stanja koja je pogađaju
Štitna žlezda se nalazi u vratu, odmah ispod Adamove jabučice, a luči hormone koji pomažu u regulisanju telesnih funkcija.
Samo neki od procesa u koje su oni uključeni jesu metabolizam, koji pretvara hranu u energiju, regulacija rada srca, disanje, varenje i raspoloženje.
Ukoliko dođe do uvećanja štitne žlezde, u pitanju je stanje pod nazivom struma (gušavost), a u užem smislu se strumom smatra svako uvećanje ove žlezde bez poremećaja njene funkcije.
Kako prepoznati strumu, uvećanu štitnu žlezdu?
Primarni simptom strume je primetan otok u predelu vrata, piše medicinska platforma Healthline. Ukoliko imate čvorove na štitnoj žlezdi, njihova veličina može da varira od vrlo malih do izrazito velikih, a prisustvo čvorića povećava otok.
Kako tvrdi ovaj portal, ostali simptomi su:
- otežano gutanje ili disanje
- kašalj
- promuklost
- vrtoglavica kad podignete ruku iznad glave
Šta je uzrok uvećanja štitne žlezde?
Osnovni faktor rizika je manjak joda u organizmu, piše Healthline, budući da je ovaj mineral neophodan kako bi štitna žlezda nesmetano proizvodila tiroidne hormone. Kada nema dovoljno joda, žlezda dodatno radi na stvaranju hormona, usled čega raste.
Još neki od uzroka mogu biti Grejvsova bolest, Hašimotov tiroiditis, zapaljenje, ciste, rak štitne žlezde, pa čak i trudnoća.
Ko je u opasnosti od strume?
Među onima koji češće imaju uvećanu štitnu žlezdu su pacijenti koji:
- imaju porodičnu istoriju raka štitne žlezde, čvorova ili drugih problema koji pogađaju ovu žlezdu
- ne unose dovoljno joda
- imaju stanju koje smanjuje nivo joda u orgnaizmu
- spadaju u žene
- imaju više od 40 godina
- u drugom su stanju ili menopauzi
- podvrgli su se zračenju grudi ili vrata
Kako se leči struma?
U zavisnosti od stanja – veličine strume i simptoma povezanih s njom, lekar odlučuje o toku lečenja. Važno je imati u vidu da se lečenje zasniva i na zdravstvenim problemima koji su doprineli nastanku uvećanja.
Ukoliko imate hipotireozu ili hipertireozu, lečenje ovih stanja može biti dovoljno da se smanji gušavost, piše Healthline, a ukoliko štitna žlezda bude previše uvećana, opcija je njeno uklanjanje hirurškim putem. Primenjuje se i radioaktivni jod kod ljudi s toksičnim multinodularnim strumama, a on se unosi oralno i putem krvi putuje do štitne žlezde, gde uništava preaktivno tkivo.
BONUS VIDEO - Endokrinolog o bolestima štitne žlezde
Bolesti štitne žlezde su na četvrtom mestu po učestalosti u svetu, pokazuju podaci SZO. Prema zvaničnoj statistici, godišnje od bolesti štitne žlezde u našoj zemlji oboli oko 3.500 ljudi. Lekari ističu da svaka druga osoba u Srbiji ima neki poremećaj štitne žlezde ili čvorić, a da toga nije ni svesna.