Neko u vašoj porodici ima PROBLEM SA ŠTITASTOM ŽLEZDOM? 5 stvari na koje morate da obratite posebnu pažnju

Koji su najčešći simptomi poremećaja štitne žlezde? Kako prepoznati problem na vreme? Kako utiče pozitivna porodična anamneza?

Štitna, štitasta ili tiroidna žlezda najveća je endokrina žlezda u ljudskom telu, a smeštena je u donjem, prednjem delu vrata.

 

Ona spada u vrlo važne delove organizma, budući da hormoni štitne žlezde – tiroksin (T4), trijodtironin (T3) i kalcitonin – utiču na rad skoro svake ćelije u njemu.

Najvažnije funkcije štitne žlezde su:

 

• prenatalni razvoj nervnog sistema
• normalan rad metabolizma
• normalna seksualna funkcija i kod muškaraca i kod žena
• održavanje trudnoće
• Najčešće dve bolesti o kojima se govori kada je reč o štitnoj žlezdi jesu hipertireoza (pojačan red i povećano lučenje hormona) i hipotireoza (smanjen rad i smanjeno lučenje hormona).

Da li su bolesti štitne žlezde nasledne?

Ono što je veoma važno imati na umu jeste da pozitivna porodična anamneza, odnosno postojanje slučajeva oboljenja tiroidne žlezde u porodici, može da znači da smo skloniji da i sami obolimo. To, naravno, ne znači da će se to neizostavno dogoditi – samo da budemo na oprezu i na vreme primetimo sve promene.

 

– U više od 75 posto slučajeva, pacijenti s bolestima štitne žlezde kažu mi da na jednoj strani porodice imaju nekoga sa istim problemom – kaže endokrinolog dr Kristijan Nasr s Medicinskog koledža Univerziteta u Arizoni.

– Što više članova porodice ima poremećaje u radu tiroidne žlezde, veća je verovatnoća da postoji nasledna linija. I veća je šansa da će pacijent i samm imati tiroidne probleme – dodaje on.

 

Kako objašnjava dr Nasr, autoimuni poremećaji su genetska karika koje povezuje neke od porodičnih bolesti štitne žlezde, pa poremećen rad imunološkog sistema može dovesti do toga da štitna žlezda proizvodi previše ili premalo hormona.

Ukoliko u svojoj porodici imate takve slučajeve, potrebno je obratiti pažnju na sledeće simptome.

 

Kako prepoznati probleme u radu štitne žlezde?

 

 

• Promene u izgledu

 

Ako ste primetili da vam je kosa slabija nego ranije, da vam je koža suva, crvena i iritirana, a lice oteklo, da otiču i zglobovi, to sve najpre može da bude pokazatelj dermatoloških problema.

Ipak, ako to prati još neki od simptoma s ove liste, obavezno se obratite svom lekaru i izrazite mu svoje sumnje i porodičnu anamnezu.

 

• Promena telesne težine uprkos uobičajenom načinu ishrane

Velike promene u telesnoj težini mogu nastati kao posledica hipertireoze (pojačane funkcije) ili hipotireoze (smanjene funkcije) štitne žlezde.

 

U slučaju hipertireoze, proizvodi se više tiroksina, hormona koji ubrzava metabolizam, zbog čega dolazi do naglog gubitka kilograma. S druge strane, u slučaju hipotireoze — suprotno — stvara se manje tiroksina, pa metabolizam usporava i dolazi do gojenja.

 

• Promene u menstrualnom ciklusu

Ako inače nemate probleme s menstrualnim ciklusom, a znate da niste u drugom stanju, obavezno proverite hormone štitne žlezde.

 

Njeni poremećaji, a naročito hipotireoza, mogu da otežaju oslobađanje jajne ćelije, što je neophodno za ovulaciju, pa samim tim i začeće.

 

Kako piše Penn Medicine, žene koje imaju ovaj poremećaj ponekad imaju viši rizik za zdravstvene probleme u trudnoći, kao što je preeklampsija, a zabeleženi su i slučajevi spontanog pobačaja.

 

• Osećaj iscrpljenosti

 

Hipertireoza može da izazove i poremećaje sna, zbog čega pacijenta tokom celog dana može da prati osećaj zamora, dok hipotireozu zbog manjka tiroksina može da prati osećaj iscpljenosti zbog manjka energije.

 

• Osećaj hladnoće ili toplote

 

Hipertireoza ponekad izaziva prekomerno znojenje i osećaj toplote, a u suprotnom slučaju, kod hipotireoze, može da se desi da nikako ne možemo dovoljno da se ugrejemo. Ponovo je problem u tiroksinu: promena nivoa ovog hormona može da "zbuni telo" tako proizvodi previše energije i premalo toplote ili obrnuto.