rano daje simptome

Zaboravljao je gde se nalazi i zašto je tu: Kako prepoznati DEMENCIJU, stanje od kog boluje Brus Vilis?

Koji su najčešći simptomi demencije, progresivnog stanja koje je dijagnostikovano živoj legendi Holivuda Brusu Vilisu?

Brus VIlis je dobio dijagnozu demencijefoto: London Entertainment / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Nakon što je početkom prošle godine objavljeno da se američki glumac Brus Vilis povlači iz Holivuda zbog dijagnoze afazije, koja utiče na njegove kognitivne sposobnosti i govor, juče je porodica saopštila da je stanje još teže.


Brus Vilis zvanično boluje od demencije, navodi se u zvaničnom saopštenju porodice Vilis.


– Otkako smo na proleće 2022. godine objavili da je Brusu postavljena dijagnoza afazije, njegovo stanje je napredovalo i sada imamo određeniju dijagnozu: frontotemporalna demencija (poznata kao FTD, prim. nov) – stoji u izjavi za medije objavljenoj na sajtu Udruženja za frontotemporalnu degeneraciju.

 

Brus Vilis je posle afazije dobio i dijagnozu demencijefoto: BENS / BACKGRID / Backgrid USA / Profimedia

– Nažalost, problemi s komunikacijom su samo jedan od simptoma bolesti s kojom se Brus suočava. Iako je bolno, olakšanje je to što je konačno uspostavljena jasna dijagnoza – navodi porodica legendarnog glumca.

 

Kako su ranije pričali prijatelji i saradnici slavnog akcionog junaka, Brus Vilis se već neko vreme osećao loše na snimanjima

 

Džesi V. Džonson, koji je s Brusom radio na filmu "White Elephant", ističe da je bilo očigledno da to nije čovek kog poznaje godinama.


Znam zašto si ti ovde i znam zašto si ti ovde, ali zašto sam ja ovde? – pitao je Vilis jednom dvojicu članova ekipe na setu.

 

Brus Vilis već neko vreme je u lošem stanju, a njegova bolest napredujefoto: London Entertainment / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Šta je demencija?


Demencija je stanje koje mahom pogađa stariju generaciju, a predstavlja progresivno i nepovratno opadanje intelektualnih sposobnosti i viših mentalnih funkcija. To podrazumeva mišljenje, pamćenje, govor, inteligenciju, učenje...


Ipak, valja imati u vidu da demencija nije jedno oboljenje — ona se javlja kod čak 150 različitih bolesti i reč je o terminu kojim se opisuje niz simptoma, koji utiču na memoriju i mogućnost razmišljanja, obrađivanja informacija i komunikacije.

 

Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, više od 55 miliona ljudi širom sveta živi s demencijom, a svake godine se dijagnostikuje novih 10 miliona slučajeva.


Medicinska platforma Healthline izdvojila je niz simptoma koji ukazuju na ovo teško stanje.

 

Kako prepoznati demenciju?

 

  • Problemi u pronalaženju adekvatnih reči

 

Jedan od ranih znakova demencije jeste proteškoća da se izrazimo na pravi način ili objasnimo nešto precizno. Prema navodima Healthline-a, tada osoba zastane usred rečenice i nema predstavu kako bi mogla da je nastavi.

 

Demencija utiče na sposobnost govorafoto: Shutterstock
  • Apatija

 

Znak demencije može da bude i iznenadni gubitak interesovanja za aktivnosti i hobije u kojima je osoba ranije uživala. To može da podrazumeva čak i provođenje vremena s porodicom i prijateljima, pa pojedinac deluje apatično.

 

  • Poteškoće u kratkoročnoj memoriji

 

Među prvim pokazateljima demencije jeste problem u kratkoročnoj memoriji, koji može da bude veoma neupadljiv.


Recimo, neko ko ima demenciju može da se seća događaja o pre mnogo godina, ali ne i šta je doručkovala tog dana. Kako ističe Healthline, takvi ljudi zaboravljaju gde su nešto ostaviti, ne mogu da se sete zašto su ušli u određenu prostoriju ili šta su planirali da rade u toku dana.

 

  • Loše prilagođavanje na promene

 

Ljudi u ranim fazama demencije mogu da se osete uplašeno kada se suoče s nekom promenom u životu, pa iznenada ne znaju i nemogu da prate šta se dešava i govori oko njih.

 

Demencija je uglavnom češća kod starijih ljudifoto: Chinnapong/Shutterstock
  • Promene raspoloženja

 

Ukoliko ste osoba s demencijom, možda nećete lako sami kod sebe preporznati ovaj simptom, ali on se jasno uočava kod drugih. Kod ljudi koji žive sa ovim stanje, promene raspoloženja su čest simptom, a zabeleženo je da u ranim fazama demencije može da se javi čak i depresija.


Primećeni su i anksioznost, čest osećaj straha, kao i uzrujanost kada se naruši neka dnevna rutina ili kada se dementna osoba nađe u situaciji, prostoriji ili okruženju koje joj nije poznato.

 

  • Problemi u praćenju priče

 

Ljudi s demencijom mogu da imaju problem u praćenju neke priče prilikom slučanja ili, recimo, gledanja televizije. Može da se dogodi da zaborave značenje nekih reči.

 

  • Problemi u svakodnevnom životu

 

Kod ljudi koji imaju demenciju, čak i najjednostavnije obaveze mogu da budu problem. Na primer, izazov može biti praćenje recepta prilikom kuvanja, igranje društvene igre čija pravila dobro poznaju itd.

 

  • Loša prostorna orijentacija

 

Jedan od ranih znakova demencije jeste i loša orijentacija uprostoru, čak i kada treba prepoznati neko mesto koje je dobro poznato.

 

Brus VIlis je dobio dijagnozu demencijefoto: TheImageDirect.com / The Image Direct / Profimedia
  • Konfuzija

 

Kako piše Healthline, neko ko je u ranoj fazi demencije često može da ima osećaj konfuzije. Mogu da imaju problem s prepoznavanjem lica, prisećanjem koji je dan u nedelji ili mesec u godini, pa čak i u tome da shvate gde se nalaze.

 

  • Loša procena

 

Jedna od posledica kognitivnog opadanja jeste i poteškoća u donošenju odluka, odnosno loša procena u, recimo, tome da li je neka situacija opasna. Tako mogu iz čista mira da pređu ulicu u kojoj se saobraćaj kreće ili da usred zime izađu u letnjoj odeći.

 

  • Ponavljanje

 

Repetitivnost je jedna od glavnih karakteristika demencije, bez obzira na to da li je u pitanju ponavljanje već završenih radnji ili više puta ispričanih priča.