Među mnogim porukama bunta i prkosa koje ovih dana vidimo na iranskim ulicama posebno se izdvajaju portreti poslednjeg šaha i njegove supruge Fare
Proteklih dana, tokom burnih protesta na ulicama Irana, mnogi od demonstranata i demonstrantkinja viđeni su kako nose portrete šaha Mohameda Reze Pahlavija i njegove udovice Fare, poslednje iranske carice.
Mohamed Reza Pahlavi, poslednji iranski šah, ljubio je mnoge poznate lepotice njegovog vremena, a spekulisalo se i o njegovim vezama s holivudskim lepoticama. Poznato je da se ženio tri puta – najpre je bio u devetogodišnjem braku sa Favzijom od Egipta, potom sedam godina sa Sorajom Edfandijari-Bahtijari, da bi 1959. rekao "da" Fari Dibi.
Fara je rođena 1938. godine u Teheranu, u porodici koja je pripadala visokoj klasi. Bila je jedino dete kapetana Sohraba Dibe i njegove supruge Farideh.
Obrazovala se u prestižnoj italijanskoj školi u Teheranu, nakon čega je nastavila školovanje u francuskim ustanovama. Od detinjstva se isticala kao vrsna sportistkinja, pre svega u košarci, a nakon završenih studija je otputovala u Pariz, gde je studirala arhitekturu.
U to vreme, mnogi iranski studenti su dobijali državne stipendije za studiranje u inostranstvu, a šah Muhamed Reza Pahlavi često je prilikom zvaničnih poseta stranim državama imao sastanke s mladima iz njegove zemlje. Prilikom jednog takvog prijema u Parizu on je upoznao mladu Faru, a čim se ona vratila u Pariz započela je vezu sa šahom. Navodno je svemu kumovala šahova ćerka princeza Šahnaz, a par je objavio vesti o svojoj veridbi u novembru iste godine.
Fara i Muhamed Reza Pahlavi venčali su se već 20. decembra 1959, samo godinu dana nakon što se on razveo od druge supruge Soraje.
Njihovo venčanje probudilo je mnogo radoznalosti svetskih medija jer je venčanje bilo kombinacija tradicije i zapadnjačkih običaja, a mlada je nosila venčanicu koju je dizajnirao Iv San Loran, tada kreator modne kuće Dior. Na glavi joj je sijala tijara ukrašena mnoštvom dijamanata, od kojih je najveći roze kamen Noor-ul-Ain, jedan od najvećih na planeti.
Nakon njihovog venčanja, počele su da kolaju glasine da par neće moći da ima decu, a posebno je vladala zabrinutost hoće li šah konačno dobiti sina. Iz prethodna dva braka imao je samo jedno dete, ćerku Šahnaz, koja nije mogla da nasledi tron. Pritisak na mladu Faru bio je veliki, ali u oktobru sledeće godine oni su dobili sina princa Rezu Pahlavija od Irana, nakon kog su rođeni princeza Faranaz, princ Ali Reza i princeza Lejla.
Fara Pahlavi izdvajala se od žena tog vremena u Iranu, a posebno se interesovala za umetnost, zbog čega je dosta ulagala u svoju zbirku savremene umetnosti. Tako je za tri miliona dolara otkupila dela Renoara, Gogena i Vorhola, a posebnu pažnju privlačila je zbog činjenice da se nikad nije pokrivala hidžabom i da se oblačila u zapadnjačkom stilu. Zbog toga je prozvana Džeki Kenedi Bliskog istoka, a Endi Vorhol je 1976. čak otputovao u Iran samo kako bi napravio Farin portret.
Međutim, tri godine kasnije, usledio je slom – Iranska revolucija. Sve autoritarniji šah ukinuo je višepartijski sistem i prinudno industrijalizovao velike delove zemlje. Za Iran je svrgavanje monarhije i potpuna revolucija značilo promenu mnogih pravila i život po šerijatskim zakonima, a Pahlavijeve život u izgnanstvu. Najpre su se šah i njegovi najbliži preselili u Egipat, gde je Mohamed Reza Pahlavi već sledeće godine umro od Ne-Hodžkinovog limfoma, da bi potom prešli u Ameriku.
Fara Pahlavi i danas živi u Americi, a u Iran više nikad nije kročila. Nastavila je život u daleko skromnijim uslovima nego što je navikla, a 2004. godine objavila je memoare pod nazivom "Trajna ljubav: Moj život sa šahom", u kojima je pisala o svojoj porodici i odnosu sa pokojnim suprugom.
Poseban udarac za nju je bila smrt najmlađeg deteta, ćerke Lejle, koja se predozirala lekom za spavanje 2001. godine.