Kroz šta prolaze žene u Iranu? Revolucija im otela slobodu, vratila ih 100 godina unazad i zarobila u kavezu tradicije

Proteklih dana svedoci smo stravičnih dešavanja u Iranu i nasilja koje trpe žene u toj zemlji.

Nemile scene iz Irana za vrlo kratko vreme su postale centar svetskog dešavanja, a svemu je prethodilo brutalno ubistvo Mahse Amini, devojke kojoj se video pramen kose ispod hidžaba.

 

Upravo ta tragedija je pokrenula niz protesta i otpor žena koje godinama trpe prikriveno nasilje i otvorenu diskriminaciju pod parolom tradicije i religije.

 

Postavlja se pitanje šta je to što je dovelo Iran i njegove stanovnike do takvog sunovrata, s obzirom na to da su čak pre više od 80 godina Iranke imale pravo da studiraju i oblače se kako žele, a u jednom trenutku hidžab je bio i zakonom zabranjen.

Dvadesete godine prošlog veka su bile jedna od prekretnica za ovu zemlju, tada je školovanje postalo besplatno za dečake i devojčice, a žene su počele da dobijaju svoja prava. Dozvoljen je i njihov upis na univerzitet, a 1942. žene se oformile i svoju partiju koja se borila za prava. 

Ašraf Pahlavi, sestra bliznakinja tadašnjeg iranskog šaha Mohameda Reza Pahlavija, omogućila je ženama i pravo glasa, a starosna granica za brak je pomerena sa 13 na 18 godina. Samostalnost žena je išla dotle da su mogle i da podnose zahtev za razvod, ali i da traže starateljstvo nad decom. 

 

Još 1936. Reza Pahlavi je naredio otkrivanje žena, a tom prilikom je ukinuta i muška tradicionalna odeća. U početku su Iranke bojažljivo prihvatale nova pravila i prve među njima su bile žene iz više klase, dok se tradicija zadržala među manje obrazovanim porodicama. Stoga je šah naredio policiji da i fizički skidaju hidžab svakoj ženi koju vide na ulici, pa su tradicionalne Iranke uglavnom izbegavale javna mesta.

Nakon što je Reza abdicirao, njegov sin Mohamed je dopustio ženama da se oblače kako žele. Iranke su živele samostalno, slobodno, imale sva prava i išle u korak sa Evropom sve do sedamdesetih godina.

 

U znak protivljenja Pahlavijevom režimu, čak i obrazovane pripadnice srednje i više klase su počele da nose hidžab kako bi iskazale revolt, ali niti jedna od njih nije mogla da pretpostavi da će naivno shvaćena revolucija vratiti Iran sto godina unazad i oduzeti ženama sva prava koja su imale. 

Islamska revolucija iz januara 1979. promenila je sve! Ona se vrtela oko jedne ideje - slobode. U februaru iste godine ajatolah je preuzeo vlast, revolucija je završena, a napad na ljudska prava je zvanično počeo. Iranski vođa Homeini je vratio nošenje hidžaba i naredio da žene ne mogu raditi "gole" u vladinim kancelarijama. Oko 3.000 žena se okupilo na protestu uz slogan "Nismo imali revoluciju da bismo išli unazad".

To je bio poslednji otpor žena koji je uspeo i trajao nepunih godinu dana. Već 1980. ponovo je odlučeno da žene moraju nositi hidžab, a od 1981. to je strogo pravilo za sve žene starije od devet godina. Usledile su i druge promene - rodna segregacija na radnom mestu, školama, plažama i sportskim događajima, pa niz zakona koji regulišu razvode, strarteljstvo nad decom, nasledstvo, državljanastvo, naravno sve na štetu žena.

 

Danas, Iranke se ponovo bore za svoja prava, bore se protiv tradicije, pravila, ograničenosti i diktature koja ženama uskraćuje osnovno pravo na život. Izgleda da će Iran zauvek ostati na raskrsnici između želje za promenama i poštovanja tradicije.