Kom vi pripadate? Ovo je 5 različitih tipova roditelja, a jedan se pokazao najuspešnijim

Ne postoji jedan jedini ispravan način da budemo roditelji — svako dete je priča za sebe i individua koja zahteva drugačiji pristup i drugačija pravila.

Brojna istraživanja pokazala su da postoje različiti tipovi roditelja i kakve efekte ovi stilovi roditeljstva imaju na dete.

Psihološkinja dr Dajana Baumrind, koja je posmatrala i analizirala predškolce, utvrdila je da postoje tri osnovna tipa roditelja — autoritativni, autoritarni i permisivni, a kasnije su utvrđene i dve dodatne vrste: "vezani" i slobodni.

 

• Autoritativni roditelj

veoma uključen i daje sjajne rezultate

 

Ovakvi roditelji postavljaju svojoj deci visoke standarde, ali im pružaju i neophodno vođstvo i usmeravanje kako bi im pomogli da ih dostignu. Oni koriste tehnike kao što je pozitivna disciplina umesto strogoće i insistiranja na tome da je način koji mama i tata zahtevaju jedini mogući.

Dr Dajana Baumrind je ovaj tip roditeljstva ocenila kao najuspešniji i on se obično opisuje kao "visoka očekivanja sa visokim odzivom". To znači da majke i očevi deci zadaju više ciljeve koji su, ipak, u skladu s njihovim uzrastom, a deca tako uče šta se od njih očekuje, dok su roditelji istovremeno jasno upoznati sa dečijim potrebama i ispunjavaju ih dok im pomažu da ostvare ono što je "zacrtano".

Kada ispune cilj, deca se osećaju sigurno u sebe, a i njihov porodični odnos je bolji.

 

— Istraživanja dosledno pokazuju da je veća verovatnoća da će deca autoritativnih roditelja uživati u pozitivnim odnosima sa svojim vršnjacima, da će im ići dobro u školi i da će postati nezavisna i samodovoljna nego u slučaju dece čiji roditelji imaju autoritarni, permisivni ili zanemarljiv pristup — kaže psihološkinja dr Lisa Damur, autorka knjige "Pod pritiskom".

 

• Permisivni roditelj

sklanja se detetu s puta i ne pomaže mu da samo otkrije rešenje

 

U slučaju permisivnih roditelja, deci se ne nameću pravila, a obično su to oni koji se postavljaju kao prijatelji mališana umesto kao figura od autoriteta.
Deca takvih mama i tata beleže lošije rezultate u školi i imaju slabije razvijenu emocionalnu i socijalnu inteligenciju.

Ipak, ovakvi roditelji ne zanemaruju dete — pokazuju mu ljubav, posvećeni su i odgovaraju na njegove potrebe. Oni jesu uključeni, ali ne na uobičajen način.

— Permisivnim roditeljima je teško da deci postave ograničenja — kaže dr Lora Markam, autorka knjige "Smiren roditelj, srećna deca". — Zato oni češće ignorišu loše ponašanje.

Kako ona ističe, rezultat je da se ne ohrabruje i ne očekuje ponašanje u skladu sa uzrastom.

 

Iako ovakvo roditeljstvo deluje kao dobar način da se podstakne nezavisnost, istraživanja su pokazala da je sasvim suprotno i da ovakvi mališani češće pokazuju znakove anksioznosti, agresiju i imaju lošije socijalne veštine i rezultat u školi.

 

• Autoritarni roditelj

ima stroga pravila koja je teško pratiti bez usmeravanja

 

Kao i autoritativni, autoritarni roditelji imaju visoka očekivanja, ali ne usmeravaju dete u tome da samo dođe do cilja već preferiraju strogu kaznu kao odgovor na neuspeh.

— Autoritarni roditelji veruju da su deca, po svojoj prirodi, snažne volje i samodovoljna — navodi izveštaj u listu "Psihologija danas". — Oni cene poslušnost višem autoritetu kao vrlinu i svoj primarni posao vide u tome da "saviju" volju deteta prema volji autoriteta.

Međutim, manjak usmeravanja i nedostatak uputstva dođe na naplatu.

 

— Deca autoritarnih roditelja imaju tendenciju da budu depresivnija i imaju niže samopoštovanje od dece autoritativnih roditelja — piše u ovom članku.

Postoje i studije koje navode da ova deca češće postaju nasilnici.

 

• "Vezani" roditelj

bliskost kao najvažniji imperativ porodične veze

 

Takozvani "vezani" stil roditeljstva ne spada u glavne tipove koje je prepoznala dr Dajana Baumrind, ali se o njemu sve češće priča kao jednom od vodećih. Dr Bil Sirs i njegova supruga dr Marta Sirs utvrdili su da postoji mnogo koristi za dete od snažne veze između roditelja i bebe i da je otkriveno da odojčad čiji su roditelji naglašeno vezani za njih plaču manje i imaju manje bihevioralnih problema, što im daje priliku da se bolje razvijaju i uče.

Međutim, pojedni eksperti veruju da je isto moguće i bez ovakvo naglašene veze između roditelja i deteta.

 

— Veliki broj istraživanja je tokom više decenija pokazao da većina roditelja — njih 70-80 odsto — formira snažne veze sa svojom decom bez obzira na faktore kao što su dojenje ili nošenje bebe — navodi psihološkinja dr Emili Edlin.

To, drugim rečima, znači da nije neophodno držati dete u rukama tokom celog dana, grliti ga i ljubiti da bi ono osetilo ljubav i da bi veza s majkom ili ocem bila jaka, a dete srećno i zdravo.

 

• Slobodni roditelj

ohrabruje nezavisnost sve dok se prate pravila

 

Slobodno roditeljstvo podstiče decu da budu nezavisna, odnosno da imaju veću slobodu i manji nadzor u različitim oblastima života. Ipak, ono se razlikuje od permisivnog roditeljstva jer se ipak ističu određena očekivanja i važnost poštovanja pravila.

Izraz "slobodno roditeljstvo" osmislila je Lenor Skenazi, koja je poznata po tome što je pustila svog devetogodišnjeg sina da se sam usred Njujorka vrati kući metroom.

— Slobodno roditeljstvo naglašava da dete funkcioniše nezavisno uz razuman roditeljstvo nadzor — objašnjava dr Kajl Pruet, klinički profesor dečije psihijatrije na Medicinskoj školi Univerziteta "Jejl".

— Omogućava deci dovoljno istraživanja da prirodno dođe do granice — ističe on.

Na taj način je slobodno roditeljstvo bliže autoritativnom nego permisivnom roditeljstvu jer majke i očevi pomažu deci — tako je Skenazijeva najpre sa sinom sela i porazgovarala o tome šta treba da uradi ako se previše zbuni pred mapom linija njujorškog metroa.

Međutim, stručnjaci ističu da je veoma važno da "slobodni roditelji" obrate pažnju na zakone i bezbednost, odnosno da ne ostavljaju dete samo kod kuće ako još uvek nije dovoljno zrelo i sl.