Da li je to na samom početku života, dok dete još uvek nije prohodalo? Ili kasnije, kad počne da se kreće samostalno i otkriva svet oko sebe? Ili... još kasnije?
Roditeljstvo je posao koji nema radno vreme i verovatno je najteži — bez obzira na to ima li vaše dete dve ili 22 godine.
Pored toga što ćete brinuti o tome da li je beba dovoljno sisala, koje joj je boje sadržaj pelene i da li je podrignula, kakve ocene dete ima, da li je srećno i ispunjeno, roditelj mora da misli i o ništa manje važni stvarima poput onih koje je vrednosti njihovo dete usvojilo. Hoće li biti dobar čovek? Hoće li umeti da snađe u životu kao odrasla osoba? Hoće li biti empatično? Hoće li umeti da se izbori za sebe?
Sve su to stvari na kojima roditelji rade od trenutka kada postanu mame i tate — ili bi makar trebalo da rade. Mnogi se pitaju kada je najvažnije uticati na dete na ovaj način? Kada je uticaj roditelja na ponašanje deteta najsnažniji? Verovali ili ne, nauka je došla i do odgovora na ovako teško pitanje.
Istaživanje koje je 2017. godine sproveo tim na čelu s antropološkinjom dr Kerol Vortman s Univerziteta "Emori" u Atlanti pokazalo je da roditelji najviše utiču na ponašanje svoje dece u periodu adolescencije.
Ova faza je prelazno i najobimnije razdoblje u razvoju deteta — ono više nije u potpunosti dete, ali još uvek nije ni odrastao čovek. Kao takva, adolescencija je ključni period u razvitku, pre svega zbog uticaja vršnjaka. Ipak, nisu manje bitni ni roditelji, pokazala je studija ovog tima sastavljenog od psihijatara i antropologa, jer "pubertet otvara karakteristične 'prozore' sazrevanja u telu i mozgu, ali i socioemocionalni razvoj koji ima trajne efekte na funkcionisanje i zdravlje".
Roditelji koji su učestvovali u ovom istraživanju nisu umanjivali uticaj koji su imali na svoju decu u ranijim životnim fazama, ali se pokazalo da mame i tate veruju da stvari koje rade kako usmerili svoju decu nisu bile tako efikasne i relevantne dok su bila mlađa — tek kasnije, u zrelijim godinama i zahvaljujući kognitivnom razvoju, mališani su mogli da razumeju vaspitanje u potpunosti.
Inače, naučno je dokazano i da to kakav ste roditelj može imati veze s tim kada će dete ući u period adolescencije, ali i kako će se vaši naslednici ponašati tokom nje. Kako mališani rastu i postanu buntovniji, naročito prema roditeljima, pozitivan uticaj mama i tata sve je važniji. Kako je za list Psychology Today objasnio dr Karl Pikhard, "dete ima običaj da idealizuje roditelje, adolescent je skloniji da kritikuje roditelje, dok je mlada osoba sklona da racionalizuje roditeljstvo s kojim se susrela". Kad dete uđe u adolescenciju, kaže dr Pikhard, ono počinje da "testira granice" i postavlja pitanja, što za posledicu ima promene u ponašanju. Nekada idealizovani roditelji to više nisu, a ovaj psiholog naglašava da to nije ništa loše.
— Na kraju krajeva, ako o roditeljima ne razmišljamo kao o nekome s kim nam je teško da živimo, zašto bismo ikad otišli? — slikovito to objašnjava on.
NE PROPUSTITE
